EU SPREMA PROTEKCIONISTIČKE MERE Zaštita od inostranih firmi sa državnom pomoći

Evropska komisija predložila je nove protekcionističke mere koje bi trebalo da otežaju inostranim firmama iza kojih stoje države kupovinu preduzeća u Evropskoj uniji. Nove mere su neophodne jer postojeća pravila nisu dovoljna da spreče potencijalni talas kupovine jevtine imovine u „postkorona periodu“, saopštila je EK.

EU strahuje da bi inostrane kompanije mogle da iskoriste državne subvencije za povećanje tržišnog udela ili za davanje povoljnije ponude od evropskih rivala kako bi ušle na strateški važna tržišta ili stekle vlasništvo u ključnoj infrastrukturi, prenosi portal Indikator, pozivajući se na Reuters.

Evropska komisija je navela da je „sve veći broj slučajeva“ u kojima je subvencionisanim inostranim kompanijama dozvoljena kupovina firmi iz EU, kao i slučajeva odstupanja u donošenju investicionih odluka ili na tenderima za javne nabavke „na štetu nesubvencionisanih kompanija“.

„Ove mere odnose se na sve, ne mislimo ni na jednu određenu zemlju, rekla je šefica EU za zaštitu tržišne konkurencije Margret Vestager (Margrethe Vestager) na konferenciji za novinare.  Inostrane firme koje žele da kupe više od 35 odsto udela u kompaniji iz EU sa prometom većim od 100 miliona eura  morale bi, prema iznetom predlogu, da obaveste EK ako su dobile više od 10 miliona eura državne pomoći.

„EU je jedna od najotvorenijih privreda u svetu i privlači velika ulaganja trgovinskih partnera. Međutim, inostrane trgovinske prakse, među kojima su i subvencije kojima se narušavaju jednaki uslovi za preduzeća u EU, tu našu otvorenost stavljaju na probu. Belom knjigom dopunjava se paket postojećih instrumenata za osiguranje otvorene strateške autonomije, kao što su provera direktnih stranih ulaganja i mere trgovinske zaštite, rekao je evropski komesar za trgovinu Fil Hogan (Phil Hogan).

Ako inostrane kompanije ne obaveste EK o dobijenim subvencijama, može da dođe do izricanja novčanih kazni ili stavljanja veta na ugovor, a kupci bi morali da prodaju imovinu u iznosu koji bi nadoknadio bilo kakvu nepravdenu prednost koju su imali prilikom kupovine. Kompanije koje su već prisutne u EU možda će morati da prijavljuju strane subvencije Evropskoj komisiji ako one pređu više od 200.000 eura u periodu od tri godine.

One će takođe morati da prodaju imovinu, smanje tržišni udeo ili kapacitete ili izvrše uplatu kojom bi se neutralisala bilo kakva distorzija, prema predlogu EK, koji ostaje otvoren za javnu raspravu do 23. septembra, nakon čega će Komisija doneti odluku o predlogu zakona.

Komisija je utvrdila tri načina na koje strane subvencije mogu potkopavati konkurenciju. Mogu poremetiti tržište EU, mogu pomagati u preuzimanju firmi iz EU ili omogućavati nepoštenu prednost u postupcima javnih nabavki. Usled zabrinutosti zbog povećanih kineskih ulaganja i stranih preuzimanja u Evropi, čelnici EU zatražili su od EK prošle su godine da predloži moguća rešenja za taj problem. Istaknuti primer je nemački proizvođač robota „Kuka“, kojeg je 2016. godine preuzela kineska Midea.

U Beloj knjizi navode se i načini za rešavanja pitanja stranih subvencija u slučaju zahteva za finansijsku podršku EU. Kineski ambasador u EU, Čao Žongming upozorio je ranije da bi preduzimanje politike ograničenja pristupa kineskim kompanijama moglo da našteti evropskim interesima i odvrati investitore.