EVROPI POTREBNA HITNA EKONOMSKA POMOĆ Oko 1.000 milijardi evra za oporavak od pandemije

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni (Paolo Gentiloni) rekao je da je Evropskoj uniji potrebno 1.000 milijardi evra za ekonomski oporavak od posledica pandemije korona virusa, kao i da bi ta sredstva trebalo da budu dostupna do kraja tekuće godine.

„Potreban je fond od najmanje 1.000 milijardi. Naravno, jedan deo tih sredstava išao bi kroz subvencije. Turizmu i drugim specifičnim sektorima, kao i nekim geografskim oblastima potrebna je podrška po principu solidarnosti“, rekao je Đentiloni za italijansku „La Stampu“.

On je naveo da je pomenuti fond potreban i iz makroeknomskih razloga kako bi se izbeglo „hranjenje“ spirale koja će povećati dug onih zemalja koje su od ranije prezadužene i na koje najviše utiče pandemija. Evropski komesar je istakao da bi sredstva trebalo da budu dostupna ove godine.

„Neke sume čemo morati da pojačamo u narednim mesecima. Ako bismo dozvolili da ovaj nesklad potraje godinu dana, bilo bi skuplje intervenisati da bismo ublažili njegov uticaj. Obim ove recesije je jasan, ali su jasni i njena neravnomerna priroda i oporavak koji sledi. Taj nesrazmer je egzistencijalna pretnja temeljima EU, jer preti jedinstvenom tržišti i konvergenciji u Evrozoni“, naveo je Đentiloni.

On je takođe najavio turističku sezonu u Evropi, uprkos pandemiji. „Naša poruka je da ćemo ovog leta imati turističku sezonu, čak i ako je to sa bezbednosnim merama i ograničenjima“, rekao je Đentiloni.

Prema pisanju britanskog „Guardiana“, evropski komesar zabrinut je što zemlje EU nemaju iste resurse za oporavak od ekonomskog šoka izazvanog pandemijom. Najteže su pogođene Grčka, Italija, Španija i Hrvatska, koje su suočene sa padom BDP višim od devet odsto u 2020. godini, dok će ekonomija Nemačke pasti za 6,5 odsto, a Austrije za 5,5 procenata. Ukupni pad ekonomije EU u 2020. procenjen je na 7,5 procenata, što je više nego tokom finansijske krize 2009. godine.

Prema rečim Đentilonija, nekadašnjeg premijera Italije, aktuelna kriza istovremeno bi mogla da bude „istorijska prilika“ da se popuni praznina u zajedničkim evropskim instrumentima ekonomske i fiskalne politike. Jedno od otvorenih pitanja koje je pomenuo Đentiloni je uspostavljanje ravnoteže u planu oporavka, a to je razlika između zajmova i grantova. Francuska, Španija i Italija traže finansijsku pomoć, a Nemačka, Holandija i druge severne države EU nude im podršku u vidu kredita.