Evropljani planiraju više putovanja, duži boravak i veći budžet

Novo istraživanje Evropske komisije za putovanja (ETC) ističe promenu ponašanja Evropljana u putovanju ovog proleća i leta. Izveštaj Wave 21 pod nazivom „Monitoring sentimenta za putovanja unutar Evrope“ pokazuje da iako je ukupna namera za putovanja niža nego prošle godine (72 odsto, pad za 3 odsto onih koji imaju nameru da putuju ove godine), putnici širom Evrope planiraju duže boravke, troše više i diverzifikuju mesta gde idu, navodi Travel Daily News International.

Zemlje u kojima je namera putovanja na najvišem nivou uključuju Poljsku (80 odsto), UK (79), Holandiju (75), Španiju (75) i Italiju (73 odsto). Nasuprot tome, najmanje je verovatno da će putovati Francuzi (65 odsto), Belgijanci (68), Austrijanci (69), Švajcarci (69) i Nemci (70 odsto). Obrasci putovanja se razvijaju, a Evropljani pokazuju sve veći apetit za putovanja zasnovana na događajima i alternativne destinacije.

Tradicionalna mediteranska žarišta beleže blagi pad u popularnosti – za osam procenata – dok interesovanje za istočnu Evropu raste, za tri odsto na godišnjem nivou. Komentarišući nalaze, Migel Sans (Miguel Sanz), predsednik ETC-a, rekao je da ovi nalazi ponovo potvrđuju otpornost potražnje za putovanjima u Evropi.

„Uprkos stalnim globalnim neizvesnostima, Evropljani nastavljaju da daju prioritet smislenim putovanjima. Njihovo snažno samopouzdanje – koje se ogleda u dužim boravcima, povećanju potrošnje i spremnosti da dalje istražuju – signalizira snažnu želju da se ponovo povežu sa destinacijama i kulturama širom kontinenta. Ovo predstavlja dragocenu priliku za destinacije i preduzeća da bolje upravljaju tokovima posetilaca i prošire prednosti turizma izvan tradicionalnih žarišta“, rekao je Sans.

Putovanja ostaju prioritet potrošnje za Evropljane, uprkos skromnom padu ukupne namere za putovanje, evropski putnici pokazuju poverenje u svoje izbore putovanja. Između aprila i septembra ove godine, 27 odsto Evropljana planira da otputuje na tri ili više putovanja – što je značajno povećanje od šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. Putnici takođe nameravaju da ostanu duže, a 42 procenata njih se odlučuje za odmor u trajanju od sedam do 12 noći, što je za 11 odsto više u odnosu na 2024.

Rastući budžeti za putovanja sugerišu da Evropljani i dalje daju prioritet putovanjima u svojoj ličnoj potrošnji. Skoro jedna trećina Evropljana (30 procenata njih) planira da potroši između 1.501 i 2.500 evra po osobi po putovanju, što je porast od sedam odsto. Još 17 odsto očekuje da će potrošiti više od 2.500 evra.

Finansijske zabrinutosti takođe postepeno popuštaju, iako su one i dalje vodeća prepreka putovanjima. Zabrinutost zbog povećanja putnih troškova zbog inflacije pala je sa 23 odsto na 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je zabrinutost zbog ličnih finansija smanjena na 14 odsto, što je pad za tri odsto. Kada su u pitanju prioriteti u potrošnji, smeštaj prednjači u svim starosnim grupama (27 odsto), zatim slede hrana i piće (20 procenata) i destinacijske aktivnosti (16 procenata).

Mlađi putnici, uzrasta od 18 do 24 godine skloniji su da se troše na kupovinu (15 odsto njih) i luksuzna iskustva (11 procenata), dok putnici stariji od 55 godina stavljaju veći naglasak na udobnost, trošeći više na smeštaj (33 procenata) i hranu (24 procenta).

Privlačnost alternativnih destinacija sve više raste. Južna i mediteranska Evropa ostaju najbolji izbor, za koji se očekuje da će privući 41 procenata evropskih putnika ovog proleća i leta. Međutim, namere da se poseti ovaj region su manje iz godine u godinu, jer neki putnici planiraju da istraže alternativne destinacije.

Konkretno, zemlje kao što su Austrija, Bosna i Hercegovina, Albanija, Belgija i Bugarska beleže skroman rast interesa od oko jedan odsto. Unutar izabrane zemlje, dobro uspostavljene destinacije – kao što su veliki gradovi, turistička sela i odmarališta – nastavljaju da dominiraju popularnošću, privlačeći 53 odsto turista u proleće i leto. Pored toga, 35 odsto se opredeljuje za manje uobičajene lokacije, a 13 odsto namerava da istražuje udaljena mesta u zemlji koju su izabrali.

Putnici koji biraju manje popularne lokacije obično ostaju duže (38 odsto planira putovanja na deset dana, u poređenju sa 21 odsto onih koji biraju tradicionalne destinacije) i troše više, pri čemu mnogi planiraju više od 2.500 evra po putovanju. Svest o klimi takođe oblikuje izbore putovanja. Sve veći postotak Evropljana, njih čak 81 odsto, kaže da klimatske promene na neki način utiču na način na koji putuju, što je sedam odsto više nego prošle godine.

Putnici prilagođavaju svoje navike u skladu sa tim: 17 odsto pažljivije prati vremensku prognozu, 15 odsto aktivno traži blažu klimu, a 14 odsto izbegava destinacije sklone ekstremnim vrućinama. Ova povećana svest može biti jedan od faktora koji podstiču povećano interesovanje Evropljana za hladnije ili alternativne regione tokom toplije sezone.