Evroposlanici o izveštaju o strategiji proširenja EU

Evroposlanici će u utorak na plenarnoj sednici raspravljati o izveštaju Evropskog parlamenta o strategiji proširena EU, u kojem se ističe da taj proces mora ostati zasnovan na zaslugama i da može podrazumevati zamrzavanje pregovora o pristupanju u slučaju nazadovanja u pogledu fundamentalnih vrednosti.

Izveštaj čiji je autor poslanik iz Litvanije Petras Auštrevičius iz grupe Obnovimo Evropu usvojen je u januaru u Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET), a posle sutrašnje rasprave glasanje o izveštaju zakazano je za sredu.

U dokumentu se navodi da proces proširenja podleže strogim uslovima, povezanim sa napretkom u ostvarivanju osnovnih principa proširenja – vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije i nezavisnost pravosuđa, demokratije i osnovnih vrednosti, prenosi agencija Beta.

„Izveštaj ističe da proces mora ostati zasnovan na zaslugama i reverzibilan, pri čemu se zemlje procenjuju na osnovu poštovanja Kopenhaških kriterijuma i usklađenosti s pravnim tekovinama EU. Naglašava se da ne može biti prečica, posebno kada su u pitanju vrednosti i osnove, i da nazadovanje predstavlja razlog za zamrzavanje ili poništavanje pregovora o pristupanju“ navodi se u dokumentu.

Parlament je u izveštaju pozvao Evropsku komisiju da osnuje monitoring grupu za praćenje sprovođenja reformi u klasteru Osnove.

Takođe se poziva da se uradi evaluacija politike proširenja kako bi se procenilo zašto su neke zemlje postigle ograničen napredak u donošenju ili sprovođenju zakona.

U izveštaju se ističe da bilateralna pitanja između država članica i zemalja kandidata ne bi trebalo da blokiraju proširenje ili ometaju napredak.

Predlaže se uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti u međukoracima procesa proširenja, kao na primer prilikom odlučivanja o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera i poglavlja.

AFET je u svom izveštaju o strategiji proširenja EU pohvalio Crnu Goru i Albaniju za njihov značajan napredak, Ukrajinu za njenu otpornost i posvećenost putu ka EU, a Moldaviju za odlučno napredovanje na ovom putu.

Evropski parlament smatra da je usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pokazatelj jasne geopolitičke orijentacije i spremnosti zemalja kandidata za članstvo i poziva na „jasnu uslovljenost u vezi sa angažovanjem sa geopolitičkim rivalima“.

Savet za spoljne poslove se podstiče da pozove ministre zemalja kandidata koje su potpuno usklađene sa spoljnom i bezbednosnom politikom na svoje sastanke kao goste.

Parlament vidi proširenje kao „strateški odgovor na novu geopolitičku realnost“ i „investiciju od najveće važnosti za bezbednost i stabilnost EU u uslovima ruske agresije protiv Ukrajine, kršenja granica, hibridnih napada i drugih neprijateljskih akcija protiv njenih suseda, kao i drugih zajedničkih geopolitičkih izazova“.

U izveštaju se ističe da proširenje donosi koristi i sadašnjim i budućim članicama EU i da je cena neproširenja veća od cene samog proširenja, ocenjujući da bi neproširenje rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih zlonamernom uticaju zemalja van EU, posebno Rusije.

„U vreme geopolitičke nestabilnosti, proširenje zasnovano na zaslugama se smatra jednim od najjačih spoljnopolitičkih i geopolitičkih alata EU i ključnim pokretačem dugoročne bezbednosti, mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi“, navodi se u izveštaju.