Evropska birokratija i preterana regulacija guše naučna istraživanja i inovacije

Italijanski političar Mario Dragi (Mario Draghi) predstavio je 9. septembra u Briselu dugo očekivani plan za povećanje konkurentnosti u kojem je istakao da Evropa mora da ulaže dvostruko više novca nego što se ulagalo u obnovu posle Drugog svetskog rata da bi se zaustavilo ekonomsko opadanje kontinenta.

„To je egzistencijalni izazov“, rekao je Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke, predstavljajući izveštaj na 328 strana čiji je cilj da pokaže put kako bi Evropska unija mogla da prevaziđe nisku produktivnost i slab rast, kao i zaostajanje za SAD i Kinom.

Dragi je rekao da je EU potreban nivo investicija bez presedana, više nego dva puta veći od američkog Maršalovog plana kojim je u Zapadnu Evropu tokom kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina prošlog veka usmereno 13 milijardi dolara, što bi danas bilo oko 150 milijardi. On traži da EU emituje novi zajednički kredit za finansiranje potreba industrije i odbrane, čemu se protivi više vlada.

Takođe ocenjuje i da evropski cilj da do sredine veka spusti emisije gasova sa efektima staklene bašte na nulu nudi Uniji priliku da izgradi i izvozi čiste tehnologije širom sveta.

Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije kaže u razgovoru za Biznis.rs da Dragijev izveštaj daje odličnu dijagnozu evropske privrede.

“Većina ovih problema je već bila poznata i o njima se govori već neko vreme, ali je dobro što ih je neko sumirao u jedan sveobuhvatan dokument, i što je taj neko Mario Dragi, koji ima autoritet i među političarima i među ekonomistima”, navodi naš sagovornik.

On smatra da je veoma važno što izveštaj, osim velikih tema koje ističe, kao što su inovacije, veštačka inteligencija i energetika, govori i o nekim stvarima koje se obično zanemaruju, poput evropskog obrazovanja.

“Ljudi često misle da je obrazovanje u Evropi odlično, ali ono već godinama prolazi kroz krizu. Kao što izveštaj pokazuje, evropski đaci su već godinama iza đaka iz Azije na PISA ocenjivanjima. Drugo takvo pitanje je evropska birokratija, odnosno komplikovane procedure, preterana regulacija i neefikasno odlučivanje na nivou EU, koji guše i naučna istraživanja i komercijalizaciju inovacija, i sprovođenje industrijske politike. Treće je potreba za obazrivošću u odnosima sa Kinom, u smislu da glavni cilj treba da bude smanjenje zavisnosti od Kine, ali to ne znači da treba ulaziti u konfrontaciju, već čak i sarađivati po pitanjima od obostranog interesa”, ističe Branimir Jovanović.

S druge strane, on ocenjuje da je izveštaj “pomalo tanak kada su u pitanju preporuke i implementacija”, ali kaže da je to razumljivo jer njegov cilj nije bio da pruži detaljan plan kako da se ove stvari isprave. Njegov cilj je bio da istakne najveće probleme i da da generalne smernice šta treba da se uradi, na osnovu čega bi naredna Evropska komisija zasnovala svoj rad.

Ogroman rast troškova energije za industriju

Inače, u izveštaju se ukazuje da su u centru evropskih ekonomskih problema troškovi energije za industriju koja sada mora da plaća za struju 158 odsto više nego u SAD, a za gas 345 odsto više.

Većina komentara odnosi se na pitanje – gde naći tolike pare za realizaciju planova iz izveštaja? Da li je to moguće i u kom vremenskom roku?

“Moguće je, ali nije baš realno. Izveštaj pominje zaduživanje kao jedan od načina za finansiranje potrebnih investicija, po uzoru na Next Generation EU. Problem je što je Next Generation EU ukupno iznosio oko 800 milijardi evra, dok je za Dragijev plan potrebno 800 milijardi evra svake godine. Govori se da Evropska komisija već razmatra kako da obezbedi oko 350 milijardi evra za sprovođenje plana, ali je to ipak daleko od onog što je potrebno”, tvrdi Branimir Jovanović i dodaje da, čak iako je EU spremna na neki novi instrument finansiranja, pitanje je kako će reagovati pojedine zemlje članice, posebno one fiskalno konzervativnije.

“Nemačka je prošle godine imala ustavnu krizu i nije mogla u potpunosti da sprovede svoj plan za podršku privredi usled energetske krize, jer se taj plan, prema mišljenju njihovog Ustavnog suda, kosio sa njihovim fiskalnim pravilom o visini javnog duga. Čak i ako ne odemo tako daleko, pitanje je kako će reagovati njihov ministar finansija, koji je veliki protivnik novog zaduživanja. Ne treba zaboraviti ni mogućnost blokade od strane redovnih blokera unutar EU, kao što je Viktor Orban, koji će u ovome videti priliku da izvuče što više za sebe”, napominje naš sagovornik.

Jovanović smatra da bi se sve ovo moglo izbeći ako se promeni način odlučivanja EU po ovim pitanjima, što i sam izveštaj zagovara, ali – “to se svakako ne može desiti tako brzo, a o tome se nažalost i ne govori dovoljno”.

“Drugo povezano veliko pitanje je – čak i ako se EU sada zaduži za sprovođenje ovog plana, kako će vratiti novac za 10 ili 20 godina, jer nema tako velike prihode. To se može postići ako se povećaju transferi od strane zemalja članica ili ako se uvede neki novi porez, poput poreza na ekstra dobit ili na bogatstvo, ali o tome se uopšte ne govori”, zaključuje ekonomista Bečkog instituta.

Veštačka inteligencija kao razvojna šansa

Mario Dragi je naveo i da je veštačka inteligencija prilika za Evropu „da popravi nedostatke u inovacijama i produktivnosti i obnovi proizvodni potencijal“. On je pozvao da se veštačka inteligencija integriše u industrije kako bi EU mogla da ostane na čelu.

Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, podseća da je u Evropskoj uniji, baš kao i u Srbiji, ključna razlika između onoga što piše u planu ili strategiji i onoga što se realizuje i što vidimo na kraju. U razgovoru za Biznis.rs on navodi da je EU u prethodnom periodu imala veliki broj planiranih programa finansiranja inovacija, ali kada se pogleda nivo inovativnosti evropske privrede u odnosu na američku ili kinesku – Evropa zaostaje.

„Kada pogledate funkcionisanje čitavog aparata EU, to su zaista velike količine novca koje se troše na neproduktivne projekte, odnosno projekte koji možda imaju dobru intenciju, ali mogu da se realizuju sa mnogo manje sredstava i samim tim bi ostalo više para za neke druge poduhvate. Drugi veliki izazov je povezan sa regulativom – za razliku od američkog tržišta, evropska regulativa je mnogo jača. Na primer, ako pričamo o veštačkoj inteligenciji, Evropljani imaju GDPR i slične stvari koje se u Americi ne tretiraju i samim tim kompanije u SAD mogu mnogo brže da razvijaju inovacije“, ističe Nedeljković.

Naš sagovornik misli da u dosadašnjem periodu nedostatak novca nije bio glavni razlog koji je sprečavao razvoj inovativnosti i podizanje produktivnosti u evropskoj ekonomiji.

„Tri glavne stvari za unapređenje evropske konkurentnosti su: regulativa, poresko opterećenje – u pojedinim zemljama Evrope su izuzetno veliki porezi, i prostor za mnogo merljivije metrike projekata u koje se investira, jer pogledajmo na primer zemlje istočne Evrope, pa i Srbiju – tu novac nije nedostajao u fondovima, ali su države povlačile sredstva, da ih zatim ne bi utrošile. Evropska ekonomija mora da pođe od toga da više nije najrazvijenija na svetu i da mora da se ponaša onako kako su se ponašale druge ekonomije kad su bile u sličnoj situaciji“, zaključuje Milan Nedeljković.

On smatra da evropsko zajedništvo trenutno nije na ispitu, već da su odnosi uvek bili takvi, što je bio jedan od uzroka krize 2009. godine.

„S jedne strane imate monetarnu uniju, a s druge strane fiskalnu decentralizaciju gde svaka država vodi svoju fiskalnu politiku, i to ne može dobro da funkcioniše. Veliki budžet koji Mario Dragi navodi u svom izveštaju kao potreban za investicije u industriju i odbranu možda ima smisla za vojnu industriju, ali meni je to zaista nonsens – investirati u 21. veku u oružje, umesto da ovo bude vek mira i blagostanja“, zapitao se na kraju naš sagovornik.