Evropska centralna banka nastavlja „popuštanje“ monetarnog kaiša

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Kako se navodi u saopštenju ECB, odluka o smanjenju kamate na novčani depozit, odnosno stope kojom Savet usmerava monetarnu politiku, zasniva se na ažuriranoj proceni inflatornih izgleda, dinamici bazne inflacije i jačini transmisije monetarne politike.

Dezinflacija dobro napreduje. Stručnjaci Evrosistema predviđaju da će ukupna inflacija iznositi prosečno 2,4 odsto u 2024. godini, 2,1 odsto u 2025, 1,9 odsto u 2026. i 2,1 procenat u 2027. godine, kada se počinje primenjivati prošireni sistem EU za trgovanje emisijama.

Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, projektovana je prosečna stopa od 2,9 odsto u 2024. godini, 2,3 odsto u 2025. i 1,9 odsto u 2026. i 2027. godini.

Većina pokazatelja bazne inflacije upućuje na zaključak da će se inflacija stabilizovati na nivou oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva odsto. Domaća inflacija se blago smanjila, ali i dalje je visoka, i to u prvom redu zato što se plate i cene u određenim sektorima još prilagođavaju prošlom povećanju inflacije, sa znatnim vremenskim zaostatkom.

Uslovi finansiranja su sve blaži: zaduživanje za privredu i građane postupno pojeftinjuje zbog smanjenja ključnih kamatnih stopa u poslednje vreme. No, i dalje su pooštreni jer je monetarna politika i dalje restriktivna i prošla povećanja kamatnih stopa još se prenose na postojeće kredite.

Stručnjaci sada očekuju sporiji privredni oporavak u odnosu na septembarske projekcije. Iako se rast povećao u trećem tromesečju ove godine, anketni pokazatelji upućuju na njegovo usporavanje u tekućem kvartalu. Predviđa se stopa privrednog rasta od 0,7 odsto u 2024. godini, 1,1 odsto u 2025, 1,4 odsto u 2026. i 1,3 procenta u 2027. godini.

Predviđeni oporavak zasniva se u prvom redu na rastu realnih dohodaka koji bi domaćinstvima trebalo da omogući veću potrošnju, kao i na većem ulaganju preduzeća. Vremenom bi postupno slabljenje uticaja restriktivne monetarne politike trebalo da doprinese povećanju domaće potražnje.

„Upravni savet se odlučno zalaže za stabilizaciju inflacije na srednjoročnom ciljanom nivou od dva odsto. Pri određivanju odgovarajućeg stajališta monetarne politike na svakom će sastanku primenjivati pristup koji se zasniva na podacima. Naime, odluke Saveta o kamatnim stopama zavisiće od ocene inflatornih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, dinamici bazne inflacije i jačini transmisije monetarne politike“, navodi se u saopštenju ECB-a, uz napomenu da se Upravni savet ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.

Nakon današnje odluke da tri ključne kamate smanji za po 25 baznih poena, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biće na nivou od 3,15 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 3,40 odsto, a kamata na depozitnu liniju 3,00 procenta.

Upravni savet je danas potvrdio i da se portfolio programa kupovine vrednosnih papira smanjuje, dok će reinvestiranje u okviru PEPP-a biti obustavljeno krajem 2024. godine.