ECB nastavlja sa monetarnim popuštanjem, očekivana inflacija niža za 0,3 odsto

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) smanjio je na današnjem sastanku o monetarnoj politici tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, četvrti put zaredom od početka godine.

Odluka o smanjenju kamate na novčani depozit, odnosno stope kojom Savet usmerava monetarnu politiku, zasniva se na novoj oceni inflatornih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike.

U saopštenju ECB se navodi da je inflacija trenutno na nivou oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva procenta.

„Prema novim osnovnim projekcijama stručnjaka Evrosistema, prosečna stopa ukupne inflacije trebalo bi u 2025. da iznosi dva procenta, u 2026. godini 1,6 odsto i u 2027. dva odsto. U odnosu na projekcije iz marta revidirana je naniže za 0,3 procentna poena za 2025. i za 2026, uglavnom zbog nižih pretpostavki o cenama energije i jačeg evra. Predviđa se prosečna stopa inflacije bez energije i hrane od 2,4 odsto u 2025. godini, odnosno 1,9 odsto u 2026. i 2027, što je uglavnom u skladu sa projekcijama iz marta“, ističu iz centralne banke.

Stručnjaci predviđaju da će prosečna stopa rasta realnog BDP‑a iznositi 0,9 odsto u 2025. godini, dok u 2026. raste na 1,1 odsto, a u 2027. na 1,3 procenta. Projekcija rasta za 2025. nije revidirana zato što je rast u prvom kvartalu premašio očekivanja i zato što se očekuje da će u ostatku godine podbaciti u odnosu na prethodna očekivanja.

Iako se očekuje da će neizvesnost povezana sa trgovinskim politikama nepovoljno uticati na poslovno ulaganje i izvoz, posebno u kratkoročnom periodu, sve veće državno ulaganje u odbranu i infrastrukturu u sve većoj meri će podupirati rast na srednji rok.

Veći realni dohoci i snažno tržište rada omogućite veću potrošnju domaćinstava. To bi, zajedno sa povoljnijim uslovima finansiranja, trebalo doprineti otpornosti privrede na globalne šokove.

S obzirom na veliku neizvesnost stručnjaci su procenili i određene mehanizme kojima bi različite trgovinske politike mogle uticati na rast i inflaciju u određenim alternativnim scenarijima, koji će biti objavljeni na sajtu ECB, zajedno sa projekcijama stručnjaka.

„Prema toj analizi scenarija, dođe li do dodatnog zaoštravanja trgovinskih napetosti tokom sledećih meseci, rast i inflacija bili bi na nivoima koji su niži od osnovnih projekcija. Ali, ako dođe do smirivanja trgovinskih napetosti i povoljnog ishoda, stope rasta i – u manjoj meri – inflacije, bile bi više nego u osnovnim projekcijama„, zaključuje se u saopštenju ECB.

Većina mera bazne inflacije upućuje na zaključak da će se rast cena stabilizovati, i to postojano, na nivoima oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva odsto. Rast plata je još uvek povećan, ali i dalje se primetno smanjuje, pri čemu dobit delimično neutralizuje njegov uticaj na inflaciju.

Vlada manja zabrinutost da će povećana neizvesnost i volatilni odgovor tržišta na trgovinske napetosti u aprilu dovesti do pooštravanja uslova finansiranja.

Nakon današnje odluke da tri ključne kamate smanji za po 25 baznih poena, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biće na nivou od 2,15 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto, a kamata na novčani depozit dva procenta.

Smanjenje stupa na snagu 11. juna.