Evropska centralna banka ne menja kamatne stope već četvrti put zaredom

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas, na poslednjoj ovogodišnjoj sednici, da zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene, baš kao i na prethodna tri sastanka – u julu, septembru i oktobru. Ovaj period bez promene kamata usledio je nakon četiri uzastopna popuštanja monetarne politike od početka 2025. godine.

Najnovija procena potvrđuje da bi inflacija srednjoročno trebalo da se stabilizuje na ciljanom nivou od dva odsto.

Prema novim makroekonomskim projekcijama stručnjaka Evrosistema, ukupna inflacija iznosiće u proseku 2,1 odsto u 2025. godini, 1,9 odsto u 2026, zatim 1,8 procenata u 2027. i dva odsto u 2028. Kada je reč o baznoj inflaciji, bez energije i hrane, stručnjaci predviđaju prosečnu stopu od 2,4 odsto u 2025. godini, 2,2 odsto u 2026, 1,9 odsto u 2027. i dva procenta u 2028. godini.

Inflacija za 2026. godinu je revidirana naviše u prvom redu zato što stručnjaci sada očekuju sporije smanjivanje inflacije cena usluga. U odnosu na projekcije iz septembra očekuje se da će privredni rast biti snažniji, čemu će u prvom redu doprineti domaća potražnja. Rast je revidiran naviše na 1,4 odsto u 2025. godini, a zatim na 1,2 odsto u 2026. i na 1,4 odsto u 2027. i 2028.

Upravni savet se odlučno zalaže za stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva odsto na srednji rok. Pri određivanju odgovarajućeg stajališta monetarne politike na svakom sastanku će primenjivati dosadašnji pristup koji se zasniva na podacima.

„Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove ocene inflatornih izgleda i povezanih rizika, i to na temelju novih privrednih i finansijskih podataka, te dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike. Upravni savet se ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene kamatnih stopa“, navodi se u saopštenju posle sastanka Evropske centralne banke.

Nakon današnje odluke tri ključne kamatne stope ostaju nepromenjene. Tako kamata na novčani depozit iznosi dva odsto, kamata za glavne operacije refinansiranja je na nivou od 2,15 odsto, a kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da su projekcije rasta evrozone revidirane naviše i da ekonomija pokazuje izvesnu otpornost, iako su geopolitičke tenzije, posebno rat Rusije protiv Ukrajine, i dalje glavni izvor neizvesnosti.

Dva glavna faktora koja su iznenadila Savet guvernera i doprinela poboljšanju izgleda rasta su investicije i izvoz.

„Neočekivano snažni rast ulaganja dolazi kako od javnog, tako i od privatnog i korporativnog sektora (uključujući velika i mala preduzeća). Prema prikupljenim podacima i anketama, ovaj rast investicija se u velikoj meri pripisuje razvoju veštačke inteligencije (AI). To uključuje ulaganja u kompjuterske kapacitete, telekomunikacije i povećane investicije u nematerijalni u odnosu na materijalni kapital“, navela je Lagard i dodala da je doprinos izvoza takođe iznenadio ECB.

Ona je navela da, iako se očekivalo da će izvoz biti kratkoročno pojačan zbog nagomilavanja zaliha i preduzimanja mera pred povećanje carina, taj doprinos je ostao održiv.

Ipak, ECB naglašava da je neizvesnost jedna od stvari koja se nije promenila, a možda se čak i pogoršala, što predstavlja nelagodnu poziciju za centralnu banku.

„Posebna zabrinutost je usmerena na inflaciju usluga, koja se pažljivo prati. Inflacija usluga je porasla, sa 3,2 odsto u septembru na 3,5 odsto u novembru. Ovaj trend se, prema studijama osoblja ECB, najviše odnosi na plate, koje su iznenadile rastom. Kompenzacija po zaposlenom trenutno iznosi četiri odsto, što je više nego što je bilo predviđeno. Očekuje se da će plate pratiti blago opadajući trend i biti nešto ispod tri odsto do kraja 2026. godine, ali centralna banka ostaje oprezna zbog neočekivanog rasta zabeleženog između septembra i decembra“, naglašava Kristin Lagard.

Takođe postoje rizici da inflacija bude viša. Oni uključuju potencijalno veće cene uvoza usled fragmentacije globalnih lanaca snabdevanja, sporije smanjenje pritisaka na plate i povećanje potrošnje za odbranu i infrastrukturu. Ekstremni vremenski uslovi i klimatska kriza takođe mogu dovesti do rasta cena hrane.

S druge strane, inflacija bi mogla biti niža ukoliko evro bude jači.

Postavljeno je i pitanje o mogućnosti da mesto predsednika ECB 2027. godine preuzme državljanin najveće članice evrozone (Nemačke), kao i o pravnoj mogućnosti da aktuelni član Izvršnog odbora bude imenovan za predsednika. Iako predsednica nije komentarisala preferencije u pogledu nacionalnosti budućeg predsednika, potvrdila je da je pravno pitanje da li aktuelni član Izvršnog odbora može biti imenovan za predsednika već razmatrano u prošlosti, te da su tada pravnici utvrdili da je to moguće, ali je naglasila da se to pitanje mora ponovo razmotriti radi preciznog utvrđivanja uslova.