Evropska centralna banka pred januarskim smanjenjem kamata, uprkos povratku inflacije

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) započeo je kampanju ublažavanja kamatnih stopa u junu prošle godine. Od tada ih je bilo ukupno četiri, a prema očekivanjima ekonomista, kao i prethodnim najavama zvaničnika iz centralne banke evrozone, očekuje se da će na prvoj ovogodišnjoj sednici taj trend biti nastavljen i da će depozitna stopa pasti za još 25 baznih poena, na 2,75 odsto.

Kreatori monetarne politike evrozone listom podržavaju dalje smanjivanje kamata sledeće nedelje. Među njima je i predsednica ECB Kristin Lagard (Christin Lagarde), koja je pred svoj put na godišnji samit u Davos napomenula da bi smanjivanje kamata trebalo da se ostvari čak iako američke Federalne rezerve na svom sastanku iste nedelje ne donesu istovetnu odluku.

Pošto je ECB smanjila stope već četiri puta u šest meseci, kao odgovor na slab privredni rast i opadajuću inflaciju, te nakon što tek inaugurisani američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) nije odmah uveo nove carinske tarife za uvoz evropske robe, analitičari i berzanski investitori u SAD i EU takođe mahom tvrde da je novo smanjivanje “gotova stvar”. To očekuje čak 77 anketiranih analitičara u istraživanju agencije Reuters.

Podsetimo, američki Fed će odluku o kamatama doneti 29. januara, a ECB dan kasnije – 30. januara.

“Naš cilj je da zadržimo inflaciju na dva odsto srednjoročno i sada smo na dobrom putu. ECB nije preterano zabrinuta zbog rizika od inflacije iz inostranstva i nastaviće da smanjuje kamatne stope postepenim tempom”, piše na zvaničnom sajtu ECB.

Odluka Evropske centralne banke da smanji kamatne stope potencijalno može imati pozitivan uticaj na potrošnju domaćinstava u evrozoni. Niže kamatne stope čine zaduživanje jeftinijim, što može podstaći domaćinstva da uzimaju kredite za planirane velike izdatke, kao što je kupovina nekretnina, automobila ili neke robe široke potrošnje.

Ova povećana potrošnja može stimulisati ekonomski rast i poverenje potrošača. Međutim, uticaj na potrošnju domaćinstava zavisi i od raznih drugih faktora, kao što su raspoloženje potrošača, nivo zaposlenosti i ukupni ekonomski uslovi.

Dakle, ECB se za sada ne plaši naglog “američkog uzleta”, niti uvođenja najavljenih Trampovih carina.

“Pravac je veoma jasan“, potvrdila je Lagard u intervjuu za CNBC u Davosu o kamatnim stopama.

„Biće zanimljivo sada posmatrati određene fenomene – na primer, kretanje deviznog kursa. On može imati posledice, ali svakako smo zainteresovani da vidimo rast SAD, jer se on ranije uvek pozitivno odrazio i na ostatak sveta”, konstatovala je predsednica ECB.

Pa ipak, u moru statističkih informacija koje prikuplja ECB, ona najvažnija – o stanju inflacije – nije bila povoljna u poslednje vreme. Naime, prosečna inflacija u evrozoni dosegla je višemesečni minimum u septembru na 1,7 odsto, ali od tog trenutka je tri meseca zaredom rasla, na 2,4 odsto koliko je iznosila u poslednjem zvaničnom saopštenju.

Gotovo je izvesno da će ECB smanjiti glavnu kamatnu stopu na januarskom sastanku, ali podatak o inflaciji treba uzeti sa rezervom da će o narednim odlukama razmišljati sa većom dozom opreza, pogotovu ako se u obzir uzmu prolongirane političke krize u dve najveće ekonomije bloka evra, Nemačkoj i Francuskoj.

Sutra: Fed blizu odluke da zadrži nepromenjene kamatne stope