Evropska centralna banka smanjila ključne kamate za novih 25 baznih poena

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je na današnjem sastanku o monetarnoj politici, drugom po redu u 2025. godini, da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena.

Odluka o smanjenju kamate na novčani depozit, odnosno stope kojom Savet usmerava monetarnu politiku, zasniva se na novoj oceni inflatornih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike.

U saopštenju ECB se navodi da dezinflacija dobro napreduje i da je inflacija nastavila da se kreće uglavnom u skladu sa projekcijama stručnjaka Evrosistema.

„Najnovije projekcije eksperata ECB uglavnom potvrđuju prethodnu ocenu inflatornih izgleda. Naime, oni sada predviđaju da će ukupna inflacija prosečno iznositi 2,3 odsto u 2025. godini, 1,9 odsto u 2026. i dva procenta u 2027. Ukupna inflacija revidirana je naviše za 2025. zbog snažnije dinamike cena energije. U vezi sa inflacijom bez energije i hrane stručnjaci predviđaju prosečnu stopu od 2,2 odsto u 2025, dva odsto u 2026. i 1,9 procenata u 2027″, ističu iz centralne banke.

Većina mera bazne inflacije upućuje na zaključak da će se inflacija stabilizovati, i to postojano, na nivoima oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva odsto. Domaća inflacija je i dalje visoka, i to u prvom redu zato što se plate i cene u određenim sektorima još prilagođavaju prošlom velikom povećanju inflacije sa znatnim vremenskim razmakom.

Međutim, rast plata smanjuje se u skladu sa očekivanjima i dobit delimično neutralizuje njegov uticaj na inflaciju.

Restriktivnost monetarne politike primetno se smanjuje: zbog smanjenja kamatnih stopa pojeftinjuje zaduživanje za preduzeća i domaćinstva i povećava se rast kredita. Istovremeno je ublažavanje uslova finansiranja otežano jer prošla povećanja kamatnih stopa nastavljaju da se prenose na postojeće zajmove, a kreditiranje je, uopšteno govoreći, i dalje slabo.

„Privreda se suočava sa kontinuiranim izazovima, pa su projekcije rasta ponovno revidirane naniže: na 0,9 odsto za 2025. godinu, 1,2 odsto za 2026. i 1,3 odsto za 2027. Revizije naniže za 2025. i 2026. proizlaze iz slabijeg izvoza i kontinuirane slabosti ulaganja, koji su delimično posledica velike neizvesnosti povezane sa trgovinskim politikama i sa ekonomskim politikama uopšte. Očekuje se i dalje da će rast realnih dohodaka i postupno slabljenje uticaja prošlih povećanja kamatnih stopa dati glavni doprinos povećanju potražnje, koje se očekuje sa vremenom“, navodi se u saopštenju ECB.

Takođe se ističe da se Upravni savet odlučno zalaže za to da se inflacija stabilizuje, i to postojano, na srednjoročnom ciljnom nivou od dva odsto. Pri određivanju odgovarajućeg stajališta monetarne politike, posebno u sadašnjim uslovima sve veće neizvesnosti, na svakom sastanku će se primenjivati pristup koji se zasniva na podacima.

Odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće, kao i u prethodnom periodu, od njegove ocene inflatornih izgleda na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike. Upravni savet se ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.

Nakon današnje odluke da tri ključne kamate smanji za po 25 baznih poena, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja biće na nivou od 2,65 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,90 odsto, a kamata na novčani depozit 2,50 procenata. Smanjenje stupa na snagu 12. marta.

Upravni savet je danas potvrdio i da se portfolio programa kupovine vrednosnih papira smanjuje umerenom i predvidljivom dinamikom, jer Evrosistem više ne reinvestira glavnice dospelih vrednosnih papira.

Ekonomista Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, rekao je za Biznis.rs uoči današnje sednice da je Evropska centralna banka pod pritiskom da preko monetarnih mera oživi zamrlu privrednu dinamiku u Evropi.

„I ako se dogodi da ECB snizi kamatne stope, ne verujem da će nastaviti trend spuštanja u drugom delu godine, odnosno da će realizovati još dva planirana sniženja“, ocenio je Nikolić.