Evropska centralna banka spremna za poboljšanje prognoze rasta za 2025.

Što se tiče pitanja realne ekonomjje evrozone, postoje određeni pozitivni indikatori koji se pojavljuju u prethodna dva očitavanja, naročito za najznačajniju evropsku ekonomiju – nemačku. Imali smo neke vesti po pitanju industrijske proizvodnje koje mogu da daju pozitivan sentiment da Evropa dodaje malo veću stopu svom anemičnom rastu, koja je nekad bila uobičajena pre pandemije, rekao je za Biznis.rs univerzitetski profesor i portfolio menadžer fonda Eclectica Capital Nikola Stakić, povodom najave da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla u decembru da povisi prognozu privrednog rasta za 2025. godinu.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je u sredu da bi kreatori monetarne politike već na sastanku naredne nedelje mogli ponovo da povise prognoze rasta za evrozonu, što je još jedan signal da se privreda pokazuje otpornijom nego što se ranije očekivalo.

Ona je za Financial Times podsetila da je ECB već u septembru poboljšala ekonomske izglede i dodala da postoji mogućnost da se to učini ponovo u decembru. Tada je prognoza rasta BDP-a evrozone za 2025. godinu povećana na 1,2 odsto, sa ranijih 0,9 odsto, što je bila prva naviše korigovana procena još od marta 2024.

„Nemačka bi trebalo najviše da odskoči. Imali smo dobre makroekonomske rezultate i u Italiji, kao i u nekim perifernim zemljama kao što je Grčka. Može sve da ide u prilog očekivanjima rasta. Možda postoji neka percepcija sa stanovišta geopolitičkog rizika i konačnog završetka rata u Ukrajini i ulaska u mirnodopski period. To bi bio dodatni stimulans za Evropu i njeno ubrzanje ekonomskog rasta“, naveo je Nikola Stakić.

Lagard je rekla da se evrozona drži bolje nego što je bilo očekivano u proleće, uprkos trgovinskim tenzijama, rastu neizvesnosti i ratnim sukobima, kada su mnogi predviđali znatno slabiji privredni rast, što se, kako je istakla, nije dogodilo. Ona nije želela da iznosi detalje novih prognoza rasta koje će ECB objaviti 18. decembra, kada se očekuje da referentna kamatna stopa ostane na nivou od dva odsto.

Nakon njenih izjava, tržišta su blago povećala očekivanja da bi ECB do kraja sledeće godine mogla da poveća kamatne stope, sa verovatnoćom od oko 50 odsto. Uopšte, investitori poslednjih dana sve više računaju na moguće podizanje kamata i u evrozoni i kod drugih velikih centralnih banaka, zbog kombinacije uporne inflacije i solidnog ekonomskog rasta.

 „Što se tiče kamatnih stopa ECB, one su trenutno na neutralnom nivou – niti utiču ekspanzivno niti restriktivno, i nalaze se na mirnodopskom nivou. Ukoliko dođe do ubrzanja ekonomskog rasta, do pojačane agregatne tražnje ili inflatornog pritiska, ECB bi mogla posledično reaktivno da reaguje podizanjem kamatnih stopa, što je u disbalansu u odnosu na američki Fed od koga se očekuje snižavanje“, ocenio je Stakić.

Prema njegovim rečima, odluke ECB će biti predominantno determinisane stanjem na tržištu rada, u zavisnosti od toga kako će se reflektovati na nivo inflacije. Potrebno je da se steknu preduslovi da bi centralna banka uopšte došla u situaciju da restriktivno deluje, kako je istakao naš sagovornik – da bi došlo do restriktivnosti Evropa mora da izađe iz ove anemične situacije po pitanju ekonomskog rasta.

Privreda evrozone pokazala se otpornijom nego što su analitičari predviđali i u uslovima trgovinskog rata SAD, ostvarivši rast od 0,2 odsto u trećem kvartalu, delom zahvaljujući većim ulaganjima u digitalne usluge. Lagard je dodala da se ukupna ekonomija evrozone generalno poboljšava, da je blizu svog potencijala, ali da i dalje postoji prostor za napredak, posebno kada je reč o jačanju produktivnosti.

Inflacija u evrozoni u novembru je porasla na 2,2 odsto, iznad cilja ECB-a od dva odsto treći mesec zaredom.

„Prinosi na desetogodišnje obveznice najvažnijih evropskih država danas rastu, što može da bude u velikoj meri determinisano inflacionim očekivanjima, jer ono što čini prinos na obveznice nije sama inflacija, nego i inflaciona očekivanja. Ako dođe do oživljavanja privrede i rasta agregatne tražnje, ECB će morati da bira, da balansira između stavljanja akcenta na realnu ekonomiju ili na finansijsku ekonomiju“, zaključio je Nikola Stakić.

On je ocenio da smo još daleko od promene kursa i uvođenja restriktivne monetarne politike, jer će to negativno uticati na nivo javnog duga, naročito onih najvećih zemalja koje i najviše duguju u odnosu na svoj realni BDP.

Naš sagovornik ističe da je za sada rano, ali da tržišta uvek gledaju unapred i anticipiraju, a ako postoje takvi signali oni se uočavaju kroz prinose na neke najvažnije obveznice.