ECB zadržala kamatne stope nepromenjene, privredni rast u prvom kvartalu veći od očekivanog

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je na današnjem sastanku o monetarnoj politici da zadrži tri ključne kamatne stope nepromenjene, posle četiri uzastopna smanjenja od početka 2025. godine.

Kako se navodi u saopštenju iz Frankfurta, inflacija je trenutno na srednjoročnom ciljanom nivou od dva procenta. Najnovije informacije uglavnom potvrđuju prethodnu ocenu Upravnog saveta o inflatornim izgledima. Domaći cenovni pritisci nastavili su da slabe i plate rastu sporije.

„Između ostalog i zahvaljujući uticaju prethodnih snižavanja kamatnih stopa na osnovu odluka Upravnog saveta, privreda se, uopšteno govoreći, dosad pokazala otpornom u nepovoljnom globalnom okruženju. Međutim, to okruženje je i dalje izuzetno neizvesno, u prvom redu zbog trgovinskih sporova“, ističu iz centralne banke.

Upravni savet se odlučno zalaže za stabilizaciju inflacije na ciljanom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu.

Pri određivanju odgovarajuće monetarne politike ECB će nastaviti da na svakom sastanku primenjuje pristup koji se zasniva na podacima. Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove ocene inflatornih izgleda i povezanih rizika, i to na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, kao i dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike.

Kao i do sada, Upravni savet se ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene kamata.

Nakon današnje odluke tri ključne kamatne stope ostaju nepromenjene. Tako je kamata za glavne operacije refinansiranja na nivou od 2,15 odsto, kamata na graničnu kreditnu liniju 2,40 odsto, a kamatna stopa na novčani depozit dva procenta.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) istakla je u obraćanju nakon sastanka Upravnog saveta da je privreda u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila jači rast od očekivanog, što je delimično posledica toga što su kompanije unapred izvozile robu uoči očekivanog povećanja carina.

„Međutim, rast je takođe bio podstaknut jačom privatnom potrošnjom i investicijama. Najnovije ankete ukazuju na umerenu ekspanziju i u proizvodnom i u sektoru usluga. Istovremeno, više stvarne i očekivane carine, jači evro i uporna geopolitička neizvesnost čine firme obazrivijima kada je reč o ulaganju. Snažno tržište rada, rast realnih prihoda i stabilni bilansi privatnog sektora i dalje podržavaju potrošnju. Stopa nezaposlenosti iznosila je 6,3 odsto u maju, što je blizu najnižeg nivoa od uvođenja evra. Povoljni uslovi finansiranja dodatno podstiču domaću tražnju, uključujući i tržište nekretnina“, navela je Lagard i dodala da bi, tokom vremena, veća javna ulaganja u odbranu i infrastrukturu takođe trebalo da podrže rast.

Napomenula je da Upravni savet, više nego ikada, smatra da je ključno hitno ojačati evrozonu i njenu ekonomiju u aktuelnom geopolitičkom okruženju. Fiskalne i strukturne politike treba da učine privredu produktivnijom, konkurentnijom i otpornijom.

„Vlade bi trebalo da daju prioritet strukturnim reformama koje podstiču rast i strateškim investicijama, uz očuvanje održivih javnih finansija. Važno je dovršiti uniju štednje i investicija i bankarsku uniju, prema jasnom i ambicioznom planu, kao i brzo uspostaviti zakonodavni okvir za potencijalno uvođenje digitalnog evra“, ocenila je predsednica ECB.

Lagard je podsetila da je godišnja inflacija u junu iznosila dva odsto, nakon 1,9 procenata u maju. Cene energije su porasle u junu, ali su i dalje niže nego pre godinu dana. Inflacija hrane blago je pala na 3,1 odsto. Inflacija dobara smanjena je na 0,5 odsto u junu, dok je inflacija usluga blago porasla na 3,3 sa 3,2 odsto u maju.

„Pokazatelji bazne inflacije u celini su u skladu sa našim srednjoročnim ciljem od dva odsto. Troškovi rada nastavljaju da se ublažavaju. Godišnji rast kompenzacija po zaposlenom usporio je na 3,8 odsto u prvom kvartalu, u poređenju sa 4,1 odsto u prethodnom kvartalu. U kombinaciji sa jačim rastom produktivnosti, to je dovelo do sporijeg rasta jediničnih troškova rada. Pokazatelji koji se odnose na buduća kretanja – uključujući pokazatelj plata ECB-a i ankete o očekivanjima plata firmi, potrošača i profesionalnih prognozera – ukazuju na dalji pad rasta plata. Kratkoročna inflaciona očekivanja potrošača opala su i u maju i u junu, čime je preokrenut prethodni blagi rast“, zaključila je.

Većina pokazatelja dugoročnih inflacionih očekivanja i dalje se kreće oko dva odsto, što podržava stabilizaciju inflacije oko ciljanog nivoa. Kada je reč o proceni rizika, rizici po privredni rast i dalje su pretežno negativni. Među glavnim rizicima su dalja eskalacija globalnih trgovinskih tenzija i s njima povezana neizvesnost, što bi moglo da utiče na izvoz, investicije i potrošnju.

Kada je reč o finansijskim i monetarnim uslovima, Kristin Lagard je navela da su kamatne stope na tržištu porasle od poslednjeg sastanka Upravnog saveta, naročito na duže ročnosti. Istovremeno, prethodni rezovi kamatnih stopa i dalje čine zaduživanje kompanija povoljnijim.

„Prosečna kamatna stopa na nove kredite za firme smanjena je sa 3,8 odsto u aprilu na 3,7 odsto u maju. Trošak zaduživanja putem tržišta kapitala takođe je opao, i to na 3,6 odsto u maju. Iako je rast kredita firmama usporen na 2,5 odsto u maju, izdavanje korporativnih obveznica je ojačalo, sa godišnjom stopom rasta od 3,4 procenta. Prosečna kamata na nove stambene kredite gotovo da se nije menjala od početka godine i iznosila je 3,3 odsto u maju. Rast stambenih kredita blago je porastao na dva procenta, uz snažan porast tražnje, dok su kreditni standardi blago pooštreni u drugom kvartalu„, istakla je predsednica ECB.

Na kraju je ponovila da je centralna banka odlučna da obezbedi da se inflacija stabilizuje na ciljanih dva odsto u srednjem roku i da će ECB nastaviti da sprovodi pristup zasnovan na podacima i odlučivanju od sastanka do sastanka kada je u pitanju odgovarajuća monetarna politika. Odluke o kamatnim stopama zasnivaće se na proceni inflacionih izgleda i pratećih rizika u svetlu dolazećih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamici bazne inflacije i efikasnosti transmisije monetarne politike.