EVROPSKA KOMISIJA NAJAVILA DEVET MILIJARDI EVRA ZA ZAPADNI BALKAN Novac namenjen projektima, a ne državama

Evropska komisija predstaviće sledeće nedelje dugonajavljivani Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, a očekuje se da ovaj paket podrške za oporavak regiona i ekonomsko približavanje EU bude „težak“ devet milijardi evra.

Evropska komisija (EK), na čelu sa Ursulom fon der Lajen (Ursula von der Leyen) je, stupajući na dužnost krajem prošle godine, najavila da će joj Zapadni Balkan i proširenje biti jedan prioriteta.

Tada je najavljena nova metodologija pristupanja, koja je praktično odblokirala politički put Zapadnog Balkana u EU. Takođe je najavljen i „drugi stub“ obnovljene politike proširenja, a to je ekonomsko približavanje regiona Uniji.

Ekonomsko-investicioni paket je deo novog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA3). Njegova ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14,5 miljardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU.

U skladu sa najavljenom promenom u raspodeli sredstava iz IPA fondova, novac se više neće dodeljivati po zemljama, već po odobrenim projektima. Ekonomsko investicioni plan pokrivaće različite projekte, njih 18, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera.

„Povezivanje će biti okosnica plana, posebno u transportu i energetici. Zatim zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup Internetu“, kaže portparolka Evropske komisije Ana Pisonero za Tanjug.

Među najvećim projektima koji se odnose na Srbiju nalaze se investicije u autoput Mira. Zatim rekonstrukcija železničke pruge između Beograda i Prištine i gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom.

Ekonomsko investicionim planom predviđeno je i posebno ulaganje u obrazovne sisteme zemalja regiona, ali i kreditne linije za razvoj privatnog sektora.

Varhelji: Cilj je i smanjenje razlika između ekonomija

Komesar za proširenje, Oliver Varhelji, kaže da Investicioni plan za ZB, pored podsticanja regionalne saradnje, ima za cilj i da smanji razlike između ekonomija EU i regiona. Kao i da dovede do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta, te vrati mlade i radnu snagu na ZB.

„Ideja Investicionog plana je da se pored svega što već EU radi na ZB, privuku i drugi izvori, kao što su međunarodne finansijske institucije i bilateralna saradnja“, ocenjuje Varhelji (Olivér Várhelyi).

U Briselu dodaju da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkana „najveći problem i koren svih drugih problema“.

„Što brže zatvorimo taj rascep i stvorimo otporne ekonomije, to će zemlje regiona moći brže da se pridruže EU“, kaže Varhelji.

U EK naglašavaju da rad na stvaranju jače regionalne integracije i povezanosti na ZB nije zamena za evrointegracioni put, već njegov komplementarni deo.

„Regionalna ekonomska integracija takođe može pomoći da se region približi jedinstvenom tržištu EU. To donosi koristi i za region i za EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio“, kaže za Tanjug Pisonero.