Evropska unija želi da ostane u trci za osvajanje svemira

Evropska unija je izdvojila za razdoblje od 2021. do 2027. godine do sada najveći svemirski budžet.

Evropski poverenik za unutrašnje tržište Tjeri Breton (Thierry Breton) zvanično je pokrenuo novi svemirski program EU vredan gotovo 15 milijardi evra.

„Evropa ima sve što je potrebno da bi i dalje bila globalna svemirska sila. Imamo talente, industrijske kapacitete i tehnološko vođstvo. Imamo iskustvo ambicioznih svemirskih misija i programa svetske klase, kao što su Copernicus i Galileo. Možemo se osloniti na izvrsnost i stručnost naše svemirske agencije ESA i u središtu smo najboljih naučnih projekata“, rekao je Breton na predstavljanju programa.

U poslednjih 20 godina, ESA je razvila sisteme Copernicus, Galileo i EGNOS. Copernicus je u međuvremenu postao najveći pružalac slobodnih i otvorenih podataka za posmatranje Zemlje u svetu.

U novom razdoblju finansiranja, ESA se nada da će se Copernicus podići na viši nivo i nastaviti misije širenja Sentinela, koje će poboljšati evropske sposobnosti nadzora svemira.

Novi svemirski program obnoviće do kraja 2024. godine Galileo – evropski civilni globalni satelitski navigacijski sistem. Projekat će iskoristiti EU sredstva za razvoj novih tehnologija, tačnije novih navigacijskih proizvoda i usluga za tržišta u nastajanju poput autonomnih automobila, bespilotnih letelica i IoT (Internet of things).

U narednih šest godina očekuje se priprema i projektovanje programa Govsatcom, koji bi trebalo da omogući sigurnu povezanost i sigurnost prostora za praćenje opasnosti u svemiru, prenosi Novac.hr.

Ukupni budžet svemirskog programa iznosiće 14,88 milijardi evra, od toga je devet milijardi namenjeno za Galileo i EGNOS, za Copernicus 5,4 milijardi i za Govsatcom oko 400 miliona evra.

Poverenik Breton upozorio je da svemir širom sveta prolazi kroz masovnu transformaciju i brzu industrijalizaciju.

„Da bi Evropa zadržala svoje vođstvo, moramo preispitati način na koji pristupamo svemiru. Moramo se prilagoditi brzom razvoju i predvideti novi. Moramo postaviti ambiciozan – i remetilački – svemirski program za budućnost: Biti dinamičniji, inovativniji i rizičniji! I to ćemo učiniti“, dodao je Breton.

Osim modernizacije postojeće svemirske infrastrukture, EU želi da izgradi savremeni i autonomni svemirski sistem povezivanja. Četiri su glavna cilja: pružiti brzi širokopojasni Internet svima u Evropi, a potencijalno i u Africi; izbeći zavisnost o inicijativama izvan EU; lansirati Evropu u eru kvantne bezbednosti, zaštititi je od kiber i hibridnih pretnji, te zadržati kontinent povezan na pouzdan, isplativ i siguran način šta god da se dogodi.

Trenutno EU ima oko 230 hiljada radnih mesta u svemirskom sektoru, a Agencija EU za svemirski program predviđa da će do 2025. godine broj radnih mesta u tom sektoru narasti na više od 400 hiljada.

Evropski parlament i države članice dogovor o svemirskom programu postigle su u decembru 2020. godine.

Odbor za industriju, istraživanje i energetiku (ITRE) Evropskog parlamenta bio je zadužen za pregovore, a za izvestitelja je imenovao Masimilijana Salinija (Massimiliano Salini).

Odbor ITRE izglasao je konačni tekst 26. aprila, dan kasnije tekst je odobren na plenarnoj sednici i uredba je stupila na snagu 12. maja.

Parlament se u toj uredbi složio sa uspostavljanjem svemirskog programa i agencije EU za svemirski program koja zamenjuje i nasleđuje Evropsku agenciju za GNSS. Zastupnici su tada tražili od Komisije povećanje budžeta sa 14,2 na 15 milijardi evra i predložili povećanje učešća malih i srednjih preduzeća (MSP), tako da za ugovore koji premašuju deset miliona evra, javni naručitelj osigurava da se najmanje 30 odsto vrednosti ugovora dogovara sa kompanijama izvan grupe glavnog izvođača, posebno kako bi se omogućilo prekogranično učestvovanje MSP-ova.