Evropski parlament nezadovoljan predlogom višegodišnjeg budžeta EU

Članovi Evropskog parlamenta izrazili su duboko nezadovoljstvo predlogom sedmogodišnjeg budžeta EU (Višegodišnjeg finansijskog okvira – VFO 2028-2034) koji je Evropska komisija predstavila u sredu, i zapretili su da neće ni započeti pregovore na osnovu tog dokumenta.

Većina poslanika u Odboru za budžet Evropskog parlamenta smatra da je nivo informacija koje je izneo komesar za budžet Pjotr Serafin bio nezadovoljavajući. Predsednik odbora, belgijski poslanik Johan Van Overtveldt, rekao je da je predsednica EK Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) na konferenciji za novinare otkrila više detalja nego što je komesar podelio sa samim poslanicima, prenosi Euronews.

Poslanici su se žalili i na izostanak konkretnih brojki, zvaničnih dokumenata i dodatnih materijala koji bi im omogućili kvalitetnu pripremu za raspravu. Komesar Serafin je priznao nedostatke, ali je istakao da je napustio interni sastanak EK ranije kako bi bio prisutan u Parlamentu i „ukazao poštovanje njegovoj ulozi“.

Osim što su bili nezadovoljni načinom prezentacije, poslanici su kritikovali i sam sadržaj predloga budžeta, koji iznosi skoro 2..000 milijardi evra, odnosno 1,26 procenata bruto nacionalnog dohotka EU. Poslanik Evropske narodne partije, Zigfrid Murešan, ocenio je da EK obmanjuje javnost predstavljajući ovaj budžet kao „istorijski“, budući da je on realno isti kao i prethodni, a da je jedini rast posledica inflacionog usklađivanja i otplate „Next Generation EU“ fonda iz doba pandemije.

Murešan, kao i mnoge njegove kolege, smatra da su ključni zahtevi Parlamenta ignorisani. Posebno je problematična ideja „Nacionalnih i regionalnih planova partnerstva“, preko kojih bi se raspodeljivala sredstva EU. Parlamentarci to vide kao pokušaj da se budžet EU ponovo nacionalizuje, jer bi države članice direktno komunicirale sa EK, zaobilazeći ulogu Parlamenta.

Lideri centrističkih grupa u Parlamentu (EPP, Socijalisti i demokrate, Renew Europe i Zeleni/EFA) zajednički su poručili da Parlament neće prihvatiti nikakvo umanjivanje svojih ovlašćenja u nadzoru nad trošenjem evropskog novca. Takođe, izražena je zabrinutost zbog predloga da se fondovi za koheziju i poljoprivredu objedine u jednu budžetsku liniju, što većina poslanika ne podržava, jer žele da se ti fondovi tretiraju odvojeno, sa posebnim pravnim osnovama.

S druge strane, bolje je prihvaćen predlog o tzv. „vlastitim prihodima“ – evropskim porezima koji bi generisali oko 58,5 milijardi evra godišnje. Poslanici su podržali ideju oporezivanja duvanskih proizvoda i velikih kompanija sa godišnjim prometom većim od 100 miliona evra.

Kako bi ovaj budžet stupio na snagu, potreban je ne samo jednoglasni pristanak država članica EU, već i saglasnost Evropskog parlamenta. Trenutno, međutim, poslanici razmatraju mogućnost da odbiju da uopšte uđu u pregovore, osim ako Komisija ne povuče predlog i ne predstavi novi osnov za dogovor.