Evropsku ekonomiju očekuju tri strukturne promene u 2026. godini

Mogućnosti u Evropi u i posle 2026. godine neće proizaći samo iz rasta potrošnje ili nove tehnološke euforije, već iz strukturnog pomeranja u funkcionisanju evropske ekonomije.

Očekuje se da će se ovaj pomak odvijati na tri paralelna nivoa, naime u ojačanoj ulozi države, u dugoročnoj izgradnji infrastrukture i u ubrzanom produbljivanju tržišta kapitala, što omogućava veliku količinu novca akumuliranu na tržištima i računima širom Evropske unije, prenosi SEEbiz.

Prva prekretnica je diskusija o pet odsto BDP-a za odbranu. To više nije pitanje odgovora na krizu, već signal da Evropa razmišlja o sopstvenim operativnim kapacitetima. Tako obimna godišnja potrošnja bi u takvom scenariju premašila nacionalne budžete i zahtevala bi veću koordinaciju, operacionalizaciju i zajedničke prioritete. Istovremeno, bezbednosni okvir je uglavnom već na mestu, jer su 23 od 27 zemalja EU članice NATO-a i zajedno generišu najveći deo BDP-a Unije. Bezbednosna integracija je stoga činjenica, dok institucionalna i ekonomska integracija ostaju proces.

Druga prekretnica je paket EU GRID. Ovo ne proizilazi iz debate o odbrani, već iz tehničke realnosti moderne ekonomije, jer bez pouzdanih elektroenergetskih mreža nema industrije, nema digitalizacije, nema operativne autonomije. Prema trenutnim procenama, Evropa će do kraja decenije uložiti oko 600 milijardi evra u elektroenergetske mreže, što znači oko 120 milijardi evra godišnje ili oko 330 miliona evra javnih kapitalnih investicija dnevno, pet godina zaredom. Ovo nije zelena politika, već osnovna infrastruktura. Takođe je važno da GRID više nije apstraktna ideja, jer je Evropska komisija u junu 2025. godine postavila jasan regulatorni okvir za početna ulaganja i najavila zakonodavni paket pod nazivom Evropski mrežni paket do kraja godine, što znači da projekat već prelazi sa smernica na implementaciju.

Treća dimenzija ove promene je akumulirani uspavani kapital. Evropi ne nedostaje novca, na računima domaćinstava i kompanija nalaze se trilioni evra štednje, akumulirani tokom decenija izuzetno labave monetarne politike. Ovi depoziti nemaju direktnu vezu sa javnim CAPEX-om i ne finansiraju državu, a nažalost ni kompanije. Oni predstavljaju potencijalni multiplikator rasta, posebno kada se infrastrukturni projekti realizuju. Svaki evro koji se prebaci sa pasivnih depozita na tržišta kapitala produbljuje tržišta, poboljšava pristup kompanija dugoročnom finansiranju i jača investicioni ciklus.

U ovom kontekstu, Unija kapitala i posrednički instrumenti poput INR računa predstavljaju sledeću fazu koja može omogućiti procvat ekonomske aktivnosti u Evropi. Uloga Unije kapitala biće da omogući privatnom kapitalu da se osloni na već uspostavljenu infrastrukturu i pokrene novi talas razvoja tržišta. Ako se ovaj proces sprovede, Evropa će dobiti ne samo veću odbranu i više mreža, već i dublja tržišta kapitala, više sopstvenog dugoročnog kapitala i stabilniji model razvoj, a pre svega, veću konkurentnost.