Francuska pod pritiskom rastućeg javnog duga i budžetskih rezova

Francuska, kao i ostale evropske zemlje članice NATO, mora da nađe novac za ogromna ulaganja u oružane snage. Evropa mora da pronađe način kako da finansira svoju budućnost, sa sve manjim brojem radnika, ogromnim javnim dugom i sve većim pritiscima spolja i iznutra, ali nema besplatnog ručka, kaže za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković, povodom budžetskih rezova koje je prošle nedelje predložila francuska vlada.

„Postoji taj budžetski kolač i ako ja uzmem više vi dobijate manje. Ako hoće da izdvoje više za odbranu, onda će negde morati da smanje ili da se zadužuju. A budući da su već visoko zaduženi to nije realno očekivati, tako da će neke strukture u društvu morati da pretrpe. Da li će to biti socijalna politika, zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura ili ekologija, to je drugo pitanje. Francuska mora da restruktuira svoju budžetsku potrošnju prema realnim potrebama“, ocenio je Šuković.

Francuski premijer Fransoa Bajru (Francois Bayrou) predložio je budžetske rezove, povećanje poreza, pa čak i ukidanje dva državna praznika, što je jasno pokazalo da više nije moguće nastaviti po starom. Međutim, reakcije na njegov plan samo su potvrdile koliko je teško sprovesti bilo kakvu promenu. Liderka desnice Marin Le Pen odmah ga je optužila da udara na obične ljude, radnike i penzionere, umesto da reže rastrošnost države, i zapretila obaranjem vlade ako Bajru ustraje.

Budžetski predlog koji je objavio francuski premijer nije bilo samo upozorenje za Francusku, već i jasan znak da stara i sve nemoćnija Evropa juri ka bankrotu ako ne sprovede korenite promene. Potrebna su ogromna ulaganja u digitalizaciju, dekarbonizaciju i odbranu, a sve to u trenutku kada Evropa stari i ostaje bez radno sposobnog stanovništva. Ipak, prostora za manevrisanje gotovo da nema zbog dve druge prepreke, duga i budžetskih deficita, ocenjuje Politico.

Francuska, iako je izbegla strog nadzor iz vremena dužničke krize evrozone, danas ima goru finansijsku situaciju od bilo koje druge velike evropske ekonomije. Agencije za rejting redovno upozoravaju na rastući dug.

Deficit je u 2020. dostigao skoro devet odsto BDP-a i od tada nije pao ispod ciljanih tri procenta. Bajru prognozira da će to možda uspeti tek 2029. A troškovi servisiranja tog duga samo će rasti, jer se sada refinansira dug koji je ranije zaduživan uz gotovo nultu kamatu u periodu 2014–2022, ali sada uz znatno više kamatne stope.

Javni dug Francuske raste veoma brzo. Uprkos naporima vlade, zamrzavanju određenih budžetskih sredstava i obećanjima o velikim uštedama, javni dug je porastao za dodatnih 40,5 milijardi evra u samo tri meseca, dostigavši 3.346 milijardi evra krajem marta, prema podacima koje je 26. juna objavio Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja (INSEE).

Na godišnjem nivou dug je porastao za 185 milijardi evra, odnosno šest procenata.

„Što se tiče duga, on jeste visok, ali to je ekonomski moćna zemlja, koja može da se bori sa dugovima. Za dug je važan odnos duga prema BDP-u i perspektiva rasta BDP-a. Ako zemlja ima perspektivu rasta dug će je relativno manje teretiti, ali ako dođe do recesije, onda je to problem. Mislim da je Francuska, kao druga najjača ekonomija evrozone, daleko od toga da joj zapreti opšta nelikvidnost, jer vodi računa o ravnoteži svojih finansija„, naveo je Šuković.

Sve evropske zemlje suočavaju se sa manje-više istim izazovima, pre svega padom broja radno sposobnih u odnosu na broj penzionera. Nemačka centralna banka procenjuje da će broj radnika uskoro početi da opada upravo kada tamošnji kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) planira velika ulaganja finansirana dugom.

OECD je nedavno procenio da će zbog demografskih promena socijalna potrošnja rasti za oko tri procentna poena BDP-a u narednih 25 godina, što će ostaviti sve manje prostora za pomoć siromašnima, podršku tržištu rada i zaštitu od šokova prihoda.

U mnogim evropskim zemljama najhitniji problem je državni penzioni sistem. Evropska komisija je izračunala da će ukupni troškovi starenja, uključujući penzije, zdravstvo i negu, porasti na 25,9 odsto BDP-a do 2070. godine.