Francuska vodi po broju zahteva za azil

Broj novih zahteva za azil u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj naglo je opao u prvoj polovini godine, pokazuju podaci EU. Nemačka pritom za tražioce više nije na prvom mestu, kao dugo godina unazad.

Evropska agencija za azil (EUAA), sa sedištem na Malti, saopštila je da je između januara i juna podneto 399.000 novih zahteva, što je za 114.000 manje nego u istom periodu 2024, prenosi DPA.

To je pad od 23 odsto. U brojku su uključene sve članice EU, kao i Norveška i Švajcarska.

Francuska je u prvih šest meseci ove godine bila prva po broju zahteva sa 78.000, slede Španija sa 77.000, Nemačka sa 70.000 i Italija sa 64.000.

Pad broja zahteva dobrim delom se pripisuje svrgavanju Bašara al-Asada u decembru, što je značajno smanjilo broj Sirijaca koji traže zaštitu. Umesto njih, najveću grupu podnosilaca zahteva činili su Venecuelanci sa 49.000 slučajeva, ispred Avganistanaca (42.000) i Sirijaca (25.000). Gotovo svi Venecuelanci podneli su zahtev u Španiji, gde im zajednički jezik olakšava integraciju.

Broj zahteva opao je u većini velikih zemalja, osim u Francuskoj. Najveći pad zabeležila je Nemačka, 43 odsto, zatim Italija 25 i Španija 13 odsto.

Vlasti su odobrile tek svaki četvrti zahtev podnet prvi put, što je najniža stopa do sada. Ipak, zaostatak je i dalje ogroman – krajem juna bilo je nerazrešeno više od 900.000 prvostepenih slučajeva, a sa mogućnostima žalbi ukupan broj predmeta je blizu 1,3 miliona.

Upravljanje migracijama i dalje je jedno od najspornijih političkih pitanja u Evropi. EU je pojačala saradnju sa severnoafričkim zemljama da ograniči neregularne prelaske Sredozemnog mora, gde se nesreće sa smrtnim ishodima i dalje događaju.