Glasanje o poverenju predsedniku vlade u Parizu

Francuska se ponovo suočava sa političkom krizom koja preti da je gurne u stanje potpune neupotrebljivosti. Premijer Fransoa Bairu (Francois Bayrou), posle manje od godinu dana na funkciji, mogao bi postati četvrti predsednik vlade koji odlazi u poslednjih 20 meseci.

Njegova sudbina zavisi od glasanja o poverenju u parlamentu, koje bi, ako izgubi, oborilo rekord Pete republike i dodatno oslabilo predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), prenosi CNN.

Bairu je sam tražio glasanje kako bi progurao nepopularan plan ušteda od 44 milijarde evra, koji uključuje ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje javne potrošnje. On je taj potez nazvao pitanjem „nacionalnog opstanka“, upozoravajući da se francuski dug u protekle dve decenije uvećava za 12 miliona evra svakog sata.

Francuska vlada suočava se sa verovatnim padom na glasanju o poverenju u ponedeljak, što bi drugu najveću ekonomiju evrozone i važnu diplomatsku silu gurnulo u unutrašnju političku krizu, navodi britanski Guardian. Premijer je odlučio da unapred raspiše glasanje o poverenju svom manjinskom kabinetu, i to uoči najavljenog dana nacionalnih protesta 10. septembra i početka napete parlamentarne rasprave o budžetu.

Ipak, upravo je fiskalna reforma srušila i njegovog prethodnika, Mišela Barnijea (Michel Barnier), bivšeg glavnog pregovarača EU za Bregzit, koji je izdržao tek tri meseca na premijerskoj funkciji. Sada, dok zemlja tone u političku nestabilnost, troškovi zaduživanja Francuske rastu, a prinosi na desetogodišnje obveznice premašili su nivoe Španije, Portugala i Grčke, približavajući se italijanskim.

Koreni sadašnje krize sežu do Makronove odluke da raspiše prevremene izbore 2024., nakon što je krajnja desnica ostvarila uspeh na evropskim izborima. Ishod je bio poguban za predsednikovu većinu, parlament je postao duboko podeljen, a Francuska paralizovana.

Makron je 2017. godine postao prvi predsednik izabran bez podrške dve velike stranke, republikanske i socijalističke. Iako je ponovo izabran 2022, ubrzo je izgubio parlamentarnu većinu, pa je često morao da se poziva na član 49.3 ustava, usvajajući zakone bez glasanja, što je izazvalo bes opozicije.