Inflacija u evrozoni 1,7 procenata u januaru

Prema preliminarnim podacima Eurostata, inflacija u evrozoni nastavila je da usporava u januaru, potvrđujući trend postepenog slabljenja cenovnih pritisaka. Godišnja stopa rasta potrošačkih cena pala je na 1,7 odsto, sa 1,9 odsto koliko je iznosila u decembru, što je u skladu sa očekivanjima analitičara. Na mesečnom nivou, indeks potrošačkih cena zabeležio je pad od 0,5 odsto, što dodatno ukazuje na smirivanje inflatorne dinamike.

Istovremeno su blago oslabili i osnovni inflatorni pritisci. Bazna inflacija, koja isključuje volatilne kategorije poput energije, hrane, alkohola i duvana, smanjena je na 2,2 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na 2,3 odsto u prethodnom mesecu. Ovaj pokazatelj se u poređenju sa decembrom beleži kao negativan na mesečnom nivou, što sugeriše da se inflacija širi sve sporije i izvan energetskog sektora.

Posmatrano po pojedinačnim komponentama, usluge su i dalje najveći izvor inflacije, ali je i u ovom segmentu zabeleženo usporavanje. Rast cena usluga iznosio je 3,2 odsto na godišnjem nivou, što je manje nego u decembru, kada je bio 3,4 odsto. Iako i dalje visoka, ova stopa pokazuje prve znakove popuštanja pritisaka koji su dugo bili najotporniji deo inflacije u evrozoni.

Za razliku od usluga, cene hrane, alkohola i duvana nastavile su da rastu bržim tempom, dostižući godišnju stopu od 2,7 odsto, što predstavlja ubrzanje u odnosu na kraj prošle godine. Ovaj rast ukazuje da potrošači i dalje osećaju pritisak u svakodnevnim troškovima, iako ukupna inflacija opada.

U kategoriji neenergetskih industrijskih proizvoda, inflacija ostaje veoma niska, ali je zabeležen blag porast, sa 0,3 na 0,4 odsto na godišnjem nivou. To sugeriše da pritisci u proizvodnom sektoru i dalje ostaju ograničeni, bez znakova snažnijeg cenovnog prelivanja.

Najveći doprinos ukupnom padu inflacije dao je energetski sektor. Cene energije su snažno povukle ukupni indeks nadole, jer je godišnja stopa promenjena sa već negativnih –1,9 odsto na negativnih –4,1 odsto. Ovo značajno pojeftinjenje energije ostaje ključni faktor koji obara ukupnu inflaciju u evrozoni.

Na nivou pojedinačnih država članica, razlike u inflaciji i dalje su izražene. Najviša godišnja stopa rasta cena zabeležena je u Hrvatskoj (5,1 odsto) i Belgiji (4,4 odsto), dok su najniže stope registrovane u Irskoj, Italiji i Finskoj, gde je inflacija iznosila 1,7 odsto, koliko i prosečna stopa za celu evrozonu.

Januarski podaci potvrđuju trend postepenog i relativno ujednačenog smirivanja inflacije u evrozoni, pri čemu pad cena energije i slabljenje pritisaka u uslugama igraju ključnu ulogu, dok određene kategorije potrošačkih dobara i dalje beleže umeren rast cena.