Inflacija u evrozoni porasla u julu na 2,6 odsto

Prolazno vreme je i dalje dobro, što se tiče inflacije u evrozoni. Ona je blizu ciljane inflacije od dva odsto, naveo je za Biznis.rs dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, komentarišući preliminarne podatke o inflaciji u evrozoni u julu, koje je u sredu objavio Eurostat.

Prema preliminarnoj proceni statističke agencije Evropske unije, očekuje se da godišnja inflacija u evrozoni iznosi 2,6 odsto u julu 2024. godine, u poređenju sa 2,5 odsto u junu.

„Ništa značajno se nije dogodilo. Po mom mišljenju 0,1 odsto nije značajna promena godišnje inflacije. Može se reći da sve ide po planu, pa zbog toga očekujem i da će Evropska centralna banka (ECB) nastaviti po planu sa svojom monetarnom politikom“, naveo je Grubišić.

Posmatrajući glavne komponente inflacije u evrozoni, očekuje se da će usluge imati najvišu godišnju stopu u julu (4,0 odsto, u poređenju sa 4,1 odsto u junu), zatim hrana, alkohol i duvan (2,3 odsto, u poređenju sa 2,4 odsto u junu), energija (1,3 odsto, u poređenju sa 0,2 odsto u junu) i neenergetski industrijski proizvodi (0,8 odsto, u poređenju sa 0,7 odsto u junu).

Najnovije vesti o inflaciji došle su u trenutku kada investitori očekuju da će ECB, koja je bila prva velika centralna banka koja je smanjila kamatne stope sa rekordno visokih nivoa nakon pandemije, ponovo smanjiti troškove zaduživanja na svom narednom sastanku u septembru.

U junu je centralna banka evrozone snizila svoju referentnu stopu depozita sa četiri na 3,75 procenata, u očekivanju da će inflacija dostići cilj od dva procenta do sledeće godine. Upravni savet ECB na narednom sastanku 18. jula odlučio je da zadrži kamatne stope na postojećem nivou.

„ECB će nastaviti po planu, uostalom recesioni pritisci prete. Verujem da neće biti naglog snižavanja kamatnih stopa, ali očekujem da će se ECB držati plana o dodatnim smanjenjima tokom ove godine. To je dobro i za nas. Iako mi vodimo svoju monetarnu politiku, vodimo računa i onome šta radi ECB, jer je to važno zbog pariteta kamatnih stopa i kupovne moći“, rekao je naš sagovornik.

Prema oceni analitičara holandske ING banke, upornost inflacije će pojačati sumnje u vezi sa još jednim smanjenjem kamatnih stopa na sastanku u septembru. ECB ima na raspolaganju još šest nedelja da razmotri ovo pitanje.

Smanjenje kamatnih stopa važno je da bi se podstakao skroman oporavak ili ostanak na trenutnim stopama rasta, ali bi moglo da ojača inflaciju.

Neke evropske zemlje, kao što su Italija, Irska, Slovenija, Finska, Letonija i Litvanija očitale su vrednosti godišnje inflacije u julu koje su niže od graničnih dva odsto. Istovremeno, Belgija je zabeležila inflaciju od 5,5 odsto, Holandija 3,5, a Hrvatska 3,4 procenta.