Istočna Evropa će rasti brže u 2025. godini, uprkos Trampu

Iako povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD stvara veliku neizvesnost, a međunarodno ekonomsko okruženje ostaje izazovno, većina ekonomija Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope će zabeležiti rast u 2025. godini – naročito zemlje članice EU. To pokazuje nova zimska prognoza Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), koja obuhvata 23 zemlje regiona.

„Ova prognoza, međutim, podrazumeva da Tramp neće odmah uvesti visoke carine EU i da neće Putinu obezbediti laku pobedu u Ukrajini povlačenjem američke vojne i finansijske podrške toj zemlji“, kaže Ričard Grivson (Richard Grieveson), zamenik direktora Bečkog instituta i glavni autor prognoze. „Naša procena se zasniva na ovom scenariju.“

Za 2025. godinu Bečki institut predviđa prosečan rast od 2,8 odsto za zemlje članice EU, što predstavlja minimalnu reviziju naniže od 0,1 procentnog poena u odnosu na prošlu jesen. Očekuje se da će rast u 2026. biti sličan – 2,7 procenata, što je blago smanjenje za 0,3 procentna poena.

To znači da će i ove i sledeće godine zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope rasti dvostruko brže od evrozone, čime će nastaviti ekonomski proces dostizanja razvijenijih zemalja.

Industrijski sektor u ključnim državama regiona – poput Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Rumunije – suočava se sa teškoćama zbog produžene recesije u nemačkoj industriji. Ipak, privredni rast u tim zemljama i dalje pokreće snažna privatna potrošnja, zahvaljujući realnom rastu plata.

„Ljudi troše dodatni raspoloživi prihod, što podstiče ekonomiju“, objašnjava Grivson.

Među istočnoevropskim članicama EU, Poljska će predvoditi rast sa stopom od 3,5 odsto u 2025. i 3,0 odsto u 2026, dok će je Hrvatska pratiti sa 3,1 odsto u 2025. i tri procenta u 2026.

Šest zemalja Zapadnog Balkana takođe će ostvariti snažan rast od 3,5 odsto u 2025. i 2026, dok će Turska zabeležiti 3,5 odsto u 2025. i 4,5 procenata u 2026.

Ekonomski izgledi za ratom pogođenu Ukrajinu postaju sve neizvesniji. Bečki institut predviđa rast od tri odsto u 2025. godini, što predstavlja smanjenje prognoze za 0,3 procentna poena. Međutim, mnogo toga zavisi od Trampove politike prema Ukrajini.

Kada je reč o Rusiji, prošlogodišnji snažan ekonomski rast od 3,8 odsto verovatno će se prepoloviti na 1,8 odsto u 2025. Sličan trend očekuje se i u Belorusiji, koja je blisko vezana za rusku ratnu ekonomiju – nakon rasta od četiri procenta u 2024. očekuje se rast od samo dva odsto u 2025.

Donald Tramp – najveći rizik

Najveća pretnja prognozi Bečkog instituta leži u nepredvidivom pristupu američkog predsednika Donalda Trampa.

„Pošto su SAD u poslednjoj deceniji postale ubedljivo najvažnije izvozno tržište za EU, negativni efekti visokih američkih carina na evropske proizvode i usluge značajno bi pogodili i istočne članice EU i brzo bi se osetili“, kaže Grivson.

Iako je direktna trgovinska razmena između regiona i SAD ograničena, smanjena američka potražnja za evropskim industrijskim proizvodima i pad investicija mogli bi snažno uticati na ekonomije Centralne i Istočne Evrope. Dodatno, Trampova nepredvidiva politika prema Ukrajini mogla bi ozbiljno da pogodi ekonomsku stabilnost regiona.

„Ako Ukrajina više ne dobije pomoć iz Vašingtona i bude vojno poražena, to bi ozbiljno narušilo ugled Zapada, demoralizovalo i diskreditovalo NATO i ohrabrilo Putina da testira klauzulu o zajedničkoj odbrani NATO-a“, upozorava Grivson.

U takvom scenariju, mogao bi uslediti veliki talas ukrajinskih izbeglica u EU, kao i nagli rast cena hrane na globalnom nivou, što bi moglo izazvati socijalne i političke nemire.

Ekonomski izgledi Ukrajine sve nesigurniji

Iako Bečki institut ne predviđa takav pesimističan scenario, ekonomski izgledi Ukrajine sve su nesigurniji. Ukrajina se suočava sa sistematskim uništavanjem energetske infrastrukture usled ruskih vazdušnih napada, kao i sa nedostatkom radne snage.

Zbog prošlogodišnje suše, izvoz poljoprivrednih proizvoda je smanjen, dok su cene hrane porasle.

Kako bi obuzdala inflaciju, Centralna banka Ukrajine podigla je ključne kamatne stope na 14,5 odsto, što bi moglo dodatno usporiti rast. Ipak, prognozira se da će privredni rast Ukrajine ubrzati na pet odsto u 2026.

„Međutim, ako Tramp prisili Ukrajinu na kapitulaciju bez kredibilnih bezbednosnih garancija i značajno smanji finansijsku i vojnu podršku, to bi dodatno narušilo ekonomske izglede i obeshrabrilo investitore“, kaže Olga Pinđuk, ekspert za Ukrajinu pri Bečkom institutu.