Kad su trgovinski lanci previše moćni, na štetu potrošača

Cene hrane u Nemačkoj rastu, samim tim i nezadovoljstvo potrošača. Komisija za monopole navodi da trgovci hranom i proizvođači neproporcionalno snažno profitiraju, dok poljoprivrednici imaju sve manje koristi.

„Moć maloprodaje hrane i delom proizvođača je značajno porasla na štetu potrošača“, rekao je predsednik Komisije za monopole Tomaso Duso. Razlog su brojne fuzije, a pored toga – trgovci se sve više bave i proizvodnjom hrane.

Trgovinski savez Nemačke (HDE) i Savezno udruženje nemačke trgovine hranom (BVLH) su odbacili kritike, prenela je agencija DPA.

Zbog rastućih cena i protesta poljoprivrednika, prethodna vlada je 2024. zadužila Komisiju da detaljno ispita lanac snabdevanja hranom.

Hrana i bezalkoholna pića su u oktobru u Nemačkoj koštali 37 odsto više nego 2020, prema Saveznom zavodu za statistiku.

Marže trgovaca i proizvođača rastu već više od 10 godina, kritikuje Duso. U istom periodu su potrošačke cene porasle više nego u mnogim drugim zemljama Evropske unije.

Osim toga, postoje i naznake da smanjenja troškova nisu bila preneta na kupce. Jaz između proizvođačkih i potrošačkih cena se, prema izveštaju Komisije, sve više širi.

Tako su na primer cene mlečnih proizvoda u supermarketima poslednjih godina mnogo više skočile od proizvođačkih cena.

Oko 85 procenata nemačke maloprodaje hrane kontrolišu Edeka, Rewe, Grupacija Schwarz – gde spadaju Lidl i Kaufland – i Aldi.

Visoka koncentracija tržišta i dodatna povećanja cena hrane, na primer zbog poskupljenja energenata, kao i slabija konkurencija su razlozi za brigu, rekao je Duso.

Udruženja trgovaca to negiraju. Saopštenje Komisije, kažu, dramatizuje situaciju.

„Konkurencija u trgovini hranom funkcioniše“, rekao je Bjern From (Björn Fromm), predsednik BVLH. „Zabluda“ je da skok cena hrane dovodi do većeg profita trgovaca.

Porast cena je objasnio višim troškovima energenata, radnika i nabavke robe. U nekim slučajevima uzroci su loši prinosi i nesigurnost na globalnom tržištu.

Komisija za monopole zahteva strožu kontrolu budućih spajanja kompanija. Fuzije mogu, kako navodi, dodatno da povećaju potrošačke cene.

„Preostala konkurencija u lancima snabdevanja mora hitno da bude zaštićena“, stoji u izveštaju Komisije.

Razlog za zabrinutost Komisija vidi i u tome što trgovci sve više sami proizvode hranu i direktno pregovaraju sa poljoprivrednicima – a to im daje dodatnu moć.

U industriji hrane komisija takođe vidi pad konkurencije. Kao primer se navodi planirana fuzija kompanija Arla Foods i DMK Group. Tako će nastati najveća mlekarska zadruga u Evropi.