Kako žive Grci – za dve trećine domaćinstava mesečni prihod traje 18 dana

Većina grčkih domaćinstava prijavljuje da im prihodi traju manje od mesec dana, pokazuje poslednje istraživanje. Za šest od deset grčkih domaćinstava mesečni prihodi traju samo 18 dana, što pokazuje rastući pritisak na porodice sa srednjim i nižim primanjima, navodi se u istraživanju Instituta malih preduzeća Opšte konfederacije profesionalaca, zanatlija i trgovaca Grčke (IME GSEVEE).

Rezultati ukazuju na to da kumulativni pritisci inflacije i nenadoknađeni gubici prihoda iz finansijske krize nastavljaju da opterećuju domaćinstva i doprinose stalnoj emigraciji.

Uprkos usporavanju inflacije i rastu plata u 2025. godini, ispitivanje je pokazalo da se otpornost domaćinstava iscrpljuje. Poverenje potrošača u Grčkoj palo je na -50,3 poena u januaru sa -47 poena u decembru, pri čemu domaćinstva prijavljuju pogoršana očekivanja kako za sopstvene finansije, tako i za nacionalnu ekonomiju, dok su namere za velike kupovine opale.

Prema istraživanju, 62,1 odsto domaćinstava izjavilo je da su im mesečni prihodi nedovoljni za ceo mesec, što je najviši nivo zabeležen u istoriji ovog istraživanja.

U proseku, mesečni prihodi pokrivaju 23 dana za sva domaćinstva, ali za ona kojima prihodi rano ponestanu oni traju samo 18 dana. Uporedivi podaci u istraživanju iz 2024. godine bili su 60 odsto domaćinstava i 19 dana.

Da bi podmirila osnovne potrebe, domaćinstva smanjuju diskrecionu potrošnju: 39,3 odsto je smanjilo izlaske, 35,2 odsto kupuje manje odeće i obuće, a 34,6 procenata koristi manje dana odmora.

Smanjenja takođe utiču na neophodne troškove, uključujući zdravstvenu zaštitu (10,2 odsto), osiguranje i održavanje automobila (10,1 odsto) i obrazovanje (8,5 procenata).

Podaci s kraja prošle godine pokazuju da Grčka ostaje blizu dna evropske lestvice sa prosečnom godišnjom platom od 18.000 evra. Kada se pogledaju mesečni iznosi, svaki treći radnik primao je platu manju od 1.000 evra.

Iz svakog desetog domaćinstva bar neko emigrira

Istraživanje je takođe pokazalo da je 10,9 odsto domaćinstava prijavilo da je najmanje jedan član emigrirao radi posla u poslednjih pet godina.

Takozvani „povratak mozgova“ (brain regain) ostaje ograničen, sa samo 6,6 odsto domaćinstava koja su prijavila povratak člana iz inostranstva u istom periodu.

Iza ovakvog ishoda stoje strukturni problemi na grčkom tržištu, u kombinaciji sa pojavom novih domaćih i međunarodnih pokretača inflatornih pritisaka. Kao rezultat toga, iako je prosečan godišnji porast indeksa potrošačkih cena u 2025. bio značajno niži nego u periodu 2022-2024, potrošači su se suočili sa uporno visokim cenama širokog spektra roba i usluga koje nagrizaju njihove prihode.

Karakteristika 2025. godine bila je pojava novog izvora poskupljenja, ovog puta u sektoru usluga, dok cene hrane nisu pokazale željeni pad, beležeći samo usporavanje stope rasta.Čak i tamo gde su cene pale za neke osnovne namirnice – poput maslinovog ulja nakon ogromnog skoka u 2024. godini – pojavila su se nova poskupljenja, uključujući govedinu, kafu i čokoladu. Cene energenata su pale, ali ne dovoljno da nadoknade teret koji su domaćinstvima i preduzećima nametnuli nagli porasti iz 2022. i 2023. godine.

Rast BDP-a 2,1 odsto

Banka Grčke predviđa da će se ekonomija zemlje stabilno razvijati po stopi od 2,1 odsto u periodu od 2025. do 2027. godine, i dva odsto u 2028. godini, navodi se u najnovijem izveštaju. Centralna banka je saopštila da se očekuje da će Grčka zadržati stabilan rast u narednim godinama, šireći se brže od proseka evrozone.

U izveštaju se napominje da će snažna nedavna investiciona aktivnost nastaviti da podržava rast i nakon 2026. godine, čak i pored oštrog pada javnih investicija u 2027. godini. Očekuje se da će inflacija u proseku iznositi 2,2 odsto u periodu 2026-2027. godine, ali bi mogla kratko porasti u 2028. godini zbog primene Evropskog sistema trgovine emisijama (ETS2), što će uticati na troškove energije i grejanja. Banka Grčke je identifikovala inflaciju kao glavni kratkoročni politički izazov, a odmah zatim efikasno korišćenje dostupnih evropskih fondova.

Prosečna godišnja promena nacionalnog indeksa potrošačkih cena iznosila je 9,6 odsto u 2022, 3,5 odsto u 2023. i 2,7 procenata u 2024. godini.

Na osnovu decembarskih podataka, prosečna inflacija za 2025. godinu bila je blizu tri odsto, što potvrđuje revidirane procene Banke Grčke, koja je podigla svoju prognozu na 3,1 odsto sa početnih 2,5 procenata.

Negativno iznenađenje bila je inflacija hrane, koja se u decembru popela na 3,5 odsto, što je najviši nivo u godini, u odnosu na 2,7 odsto u novembru, dok je u evrozoni iznosila 2,6 odsto. Cene usluga su ponovo naglo porasle, za 4,5 odsto na godišnjem nivou, dok su cene energenata ostale u minusu. Ubrzanje cena hrane usledilo je uprkos široko promovisanoj vladinoj inicijativi za obuzdavanje cena, koja je imala ograničen uticaj.

Gledajući unapred, međutim, i vlada i Banka Grčke predviđaju usporavanje inflacije u 2026. godini, ciljajući stope od 2,2 odsto i 2,6 odsto, respektivno.

Privatne robne marke dostižu rekordan nivo

Za to vreme, podaci s početka ove godine pokazuju da proizvodi privatnih robnih marki (PL – private label) dostižu rekordno visoke nivoe u grčkim domaćinstvima, jer uporno visoke cene nastavljaju da oblikuju izbore potrošača u supermarketima. Prisustvo proizvoda privatnih robnih marki u grčkim domaćinstvima raste do istorijskih vrhunaca, s obzirom na to da visoke cene i dalje diktiraju potrošačke odluke.

Ipak, uprkos prelasku na ekonomičnije opcije, Grci ne napuštaju poverenje u kvalitetne domaće proizvode, pri čemu potrošački pokret u korist oznake „Proizvedeno u Grčkoj“ zadržava zamah i dubinu.

Istraživanje koje je sproveo Ekonomski univerzitet u Atini u januaru na slučajnom uzorku domaćinstava pokazuje da već treću godinu zaredom proizvodi privatnih robnih marki beleže novi istorijski rekord preferencija, jer su skoro četiri od deset kupljenih proizvoda upravo kodovi privatnih robnih marki.

Istovremeno, potrošački pokret „Proizvedeno u Grčkoj“ dodatno doprinosi jačanju udela privatnih robnih marki, s obzirom na to da se većina PL robe proizvodi u Grčkoj od strane domaćih proizvođača i prerađivača za potrebe lanaca supermarketa.

Zarade banaka ruše rekorde

Rezultati bankarskog sektora, koji je bio jedan od najpogođenijih u vreme grčke krize, pokazuju potpuni oporavak. Četiri sistemske banke trebalo bi da ovih dana objave profit od 4,7 milijardi evra za 2025. godinu, što je porast u odnosu na 4,3 milijarde evra u godini ranije.

Rast zarade podržan je prihodima od kamata, povećanjem prihoda od naknada i oporavkom finansijskih prihoda.

Alpha očekuje neto profit veći od 900 miliona evra, u poređenju sa 654 miliona evra u 2024. godini. National 1,3 milijarde evra, naspram 1,1 milijarde evra. Profit Eurobanka od 1,4 milijarde evra biće na istom nivou kao 2024, dok Piraeus očekuje profit od 1,1 milijarde evra u poređenju sa 1,06 milijardi evra u 2024. godini.