Kamate padaju, ali investicija nema: Da li je Evropa već u recesiji?

„Svet danas funkcioniše u polarizovanom sistemu, a tržišne raspodele su postale značajno drugačije. Sjedinjene Američke Države, kao velika pokretačka sila, sprovode sve nepredvidljivije politike, naročito u pogledu poreskih mera. Vidimo da američki predsednik donosi iznenadne odluke koje direktno utiču na globalne ekonomske tokove, a to je pogubno za ekonomije koje su navikle da planiraju unapred kroz višegodišnje ugovore. Evropa, navikla na stabilnost i predvidivost, sada trpi velike posledice – izgubila je pristup resursima, izgubila je gas, kao i tržišta Rusije, Ukrajine i Izraela, što se direktno odražava na industriju i zaposlenost. Evropa je već u recesiji„, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesorka Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu Slađana Benković.

Kada je reč o kamatnim stopama, ona podseća da je kamata cena korišćenja tuđeg kapitala.

„Kada je kamata niska? Kad ima mnogo novca. Trenutno smo došli u paradoksalnu situaciju da iako inflacija raste Evropska centralna banka snižava kamatne stope u pokušaju da podstakne ekonomsku aktivnost. Međutim, problem je što nema dovoljno projekata u koje bi novac mogao da se uloži – nema investicija koje bi pokrenule ozbiljniji rast„, upozorava naša sagovornica.

Euribor, prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac, a koja je u Srbiji najpoznatija kao deo promenljive kamate u evroindeksiranim stambenim kreditima, na silaznoj je putanji još od oktobra 2023. godine. Trenutno se tromesečni euribor (3M) nalazi na nivou od 2,17 odsto, a šestomesečni (6M) na 2,14 procenata.

Podsetimo, maksimalne vrednosti ove dve kamate imale su u oktobru, odnosno novembru 2023. godine. Tada je 3M euribor bio na nivou od četiri odsto, a 6M euribor 4,14 odsto.

Bankari sa kojima je Biznis.rs ranije razgovarao ocenili su da ne treba očekivati da će se euribor vratiti na onako niske vrednosti ili čak na negativne stope koje je godinama imao, ali bi u narednom periodu mogao da se stabilizuje u opsegu od dva do 2,5 procenta.

„U trenutnoj situaciji očekujem dalji pad kamatnih stopa u Evropi. Ipak, ne verujem da će to imati značajnijeg uticaja na Srbiju. Naša centralna banka vodi odgovornu politiku i, iako dolazi do smanjenja kamata u Evropi, mi nećemo automatski pratiti taj trend. Mora se ostaviti dovoljno prostora bankama da zadrže stabilnost sistema“, smatra profesorka Benković.

Dodaje da je naša ekonomija snažno vezana za Evropu, ali da Srbija mora više da se okrene sebi.

„Umesto davanja subvencija stranim investitorima i jeftine radne snage, trebalo bi da radimo na jačanju domaće proizvodnje, a tu posebno imamo potencijal u poljoprivredi i proizvodnji zdrave hrane. Srbija može postati oaza prirodne i organske poljoprivrede u Evropi. Ne treba težiti industrijalizaciji po svaku cenu, već iskoristiti ono što imamo – prirodne resurse i geografsku blizinu evropskom tržištu. U budućnosti će voda i hrana biti najvrednija roba, i Srbija može tu naći svoju šansu“, zaključuje naša sagovornica.

ECB smanjuje kamate, NBS bez promena od septembra

Evropska centralna banka (ECB) je na svom aprilskom sastanku treći put ove godine smanjila ključne kamatne stope, za 25 baznih poena.

Kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja sada je na nivou od 2,40 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 2,65 odsto, a kamata na novčani depozit 2,25 procenata. Smanjenje je stupilo na snagu 23. aprila.

ECB je u obrazloženju najnovije odluke navela da dezinflacija dobro napreduje i da je inflacija nastavila da se kreće uglavnom u skladu sa projekcijama stručnjaka Evrosistema.

“U martu su se smanjile i ukupna i bazna inflacija. Poslednjih meseci se osetno smanjila i inflacija cena usluga. Većina mera bazne inflacije upućuje na zaključak da će se inflacija stabilizovati, i to postojano, na nivoima oko srednjoročnog cilja Upravnog saveta od dva odsto. Rast plata, iako još uvećan, smanjuje se i dobit delimično neutralizuje njegov uticaj na inflaciju”, ističu iz Frankfurta.

Narodna banka Srbije odlučila se da zadrži referentnu kamatnu stopu nepromenjenu i u aprilu, pa tako ključna kamata “ne mrda” već sedmi uzastopni mesec. Izvršni odbor NBS odlučio je na referentnu kamatu na nivou od 5,75 odsto, a nepromenjene ostaju i kamate na depozitne olakšice – 4,5 odsto i na kreditne olakšice – 7,0 odsto.

Prilikom donošenja ovakve odluke istaknuto je da je, i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, jer je domaća inflacija u velikoj meri zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima.

„S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije. Izvršni odbor je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka u prethodnom periodu izvršila ublažavanje svoje monetarne politike, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas. Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju evrozone uticaće i na odluke ECB o daljoj relaksaciji monetarnih uslova“, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.