Ključna kamatna stopa ECB niža za 0,25 odsto

Evropska centralna banka snizila je danas ključne kamatne stope za 25 baznih poena, što predstavlja njeno drugo smanjenje u ovoj godini. Na osnovu svoje nove ocene inflatornih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike Upravni savet je zaključio da je sada primereno preduzeti sledeći korak u ublažavanju restriktivnosti monetarne politike.

Novi podaci o inflaciji uglavnom su u skladu sa očekivanjima i najnovije projekcije stručnjaka ECB potvrđuju prethodnu ocenu inflatornih izgleda. Stručnjaci predviđaju da će ukupna inflacija prosječno iznositi 2,5 odsto u 2024, 2,2 procenta u 2025. i 1,9 odsto u 2026. godini, što je u skladu sa junskim projekcijama.

Očekuje se da će inflacija ponovno porasti u nastavku godine, delimično zato što prethodna velika smanjenja cena energije više neće biti obuhvaćena računicom godišnjih stopa.

Inflacija bi se potom trebala smanjivati prema ciljnom nivou u drugoj polovini sledeće godine. Projekcije bazne inflacije za 2024. i 2025. revidirane su blago naviše jer je inflacija cena usluga viša od očekivane. No, stručnjaci i dalje očekuju ubrzan pad bazne inflacije, sa 2,9 odsto ove godine na 2,3 odsto u 2025. i 2,0 odsto u 2026.

Domaća inflacija i dalje je visoka jer se nastavlja povećani rast plata. Međutim, pritisci troškova rada sve su umereniji i dobit delimično neutrališe uticaj većih plata na inflaciju. Uslovi finansiranja i dalje su restriktivni, a privredna aktivnost i dalje je slaba zbog slabe lične potrošnje i ulaganja. Stručnjaci ECB predviđaju da će privredna aktivnost rasti po stopi od 0,8 odsto u 2024. godini, 1,3 odsto u 2025. i 1,5 odsto u 2026. Reč je o blagoj reviziji naniže u odnosu na junske projekcije, koja uglavnom proizlazi iz slabijeg doprinosa domaće potražnje u sledećih nekoliko tromesečja.

Upravni savet odlučno se zalaže za skori povratak inflacije na njen srednjoročni cilj od dva odsto. Ključne kamatne stope ostaće dovoljno restriktivne onoliko dugo koliko bude potrebno za postizanje tog cilja. Pri određivanju odgovarajućeg nivoa restriktivnosti i trajanja restriktivne monetarne politike na svakom sastanku Upravni savet će nastaviti da primenjuje pristup koji se zasniva na podacima. Naime, njegove odluke o kamatnim stopama zavisiće od ocene inflatornih izgleda na osnovu novih privrednih i finansijskih podataka, te dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike. Upravni savet ne opredeljuje se unapred za određenu dinamiku promene stopa.

Kao što je najavljeno 13. marta ove godine – 18. septembra počeće primena određene izmene operativnog okvira za sprovođenje monetarne politike. U skladu sa tim, razlika između kamatne stope za glavne operacije refinansiranja i stope na novčani depozit iznosiće 15 baznih poena. Razlika između stope za mogućnost pozajmice na kraju dana i stope za glavne operacije refinansiranja neće se menjati i iznosiće 25 baznih poena.

Nakon današnje odluke da tri ključne kamate smanji za po 25 baznih poena poena, kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja iznosiće 3,65 odsto, kamatna stopa na graničnu kreditnu liniju 3,90 odsto, a kamata na depozitnu liniju 3,50 procenata.

Promene stupaju na snagu 18. septembra.

Za mnoge učesnike na tržištu, veliko pitanje nije bilo da li će ECB sniziti stope u septembru – već da li će centralna banka dati bilo kakve naznake o tome šta će uslediti dalje u okviru njene monetarne politike.

Ekonomisti su podeljeni oko toga da li će kreatori politike u ECB-u pokušati da pauziraju snižavanje kamata kada se ponovo sastanu 17. oktobra, kao što su to učinili u julu, pre nego što bi potencijalno smanjili stope za još jednu četvrtinu poena 12. decembra.

Sledeće nedelje i američke Federalne rezerve doneće novu odluku o stopama ključnih kamata, a danas je prvo to uradila Narodna banka Srbije.