Kupovna moć Nemaca raste, ali inflacija i dalje koči potrošnju

Nalet snažnih poskupljenja prethodnih godina Nemcima je prigušio volju da troše novac. Ostaje da se vidi hoće li veći rast kupovne moći očekivan ove godine to promeniti.

Svaki građanin u proseku na raspolaganju za trošak imaće 31.193 evra, odnosno pet odsto ili 1.466 evra više nego prošle godine, navodi institut za istraživanje tržišta NiQ. Taj novac je dostupan za svakodnevnu potrošnju, stanovanje, rekreaciju ili štednju.

Posle skromnog rasta proteklih godina, kupovna moć sada ponovo osetno jača „jer i raspoloživa primanja postaju znatno veća“, rekao je stručnjak NIQ Markus Frank.

Naime, neto plate i primanja po tarifnim ugovorima rastu, kao i minimalna zarada. Sa druge strane, realnu kupovnu moć erodira inflacija, piše DPA.

Velike razlike u kupovnoj moći u Nemačkoj postoje i među regionima. Svaki Bavarac tako raspolaže sa 33.666 evra godišnje, odnosno osam odsto iznad proseka. Isto kao pre godinu dana, slede Hamburg sa 33.019 i Baden-Virtemberg sa 32.813 evra po stanovniku. Sasvim na začelju je Bremen, sa 27.172 evra po stanovniku.

U računici NIQ koristi nominalan rast zarada, dakle bez efekta inflacije. Koliko će se nominalnog povećanja pretočiti u realno zavisi od cena u maloprodaji.

Prema prognozi ekonomskog instituta Ifo, stopa inflacije ove godine će ostati nepromenjena, dakle 2,2 odsto. Nominalni rast kupovne moći 2025. je bio 2,1 odsto – drugim rečima, realno je pao za 0,1 odsto.

NiQ u prihode uračunava neto primanja, uključujući i državne transfere poput penzija, naknade za nezaposlene i dečijeg dodatka. Ne uračunava troškove života, osiguranja, stanarine, režije i odeće.

Ako neuračunati troškovi rastu, ljudi će na njih morati da troše više, što znači da nominalni rast kupovne moći ne znači automatski i više novca za potrošnju.