Lagard: Jedini održiv put je prelazak na domaću čistu energiju

Evropske kompanije i domaćinstva suočavaju se sa značajno višim troškovima energije nego pre rata u Ukrajini, što je oslabilo konkurentnost privrede. Mnoge evropske zemlje sada moraju da balansiraju između tri cilja energetske politike – bezbednosti, održivosti i pristupačnosti, navela je u utorak u Oslu predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde).

„Pre ruske invazije na Ukrajinu Evropa je prednost davala održivosti i niskim cenama, ali je zanemarila energetsku bezbednost. Skoro polovina uvoza gasa stizala je iz Rusije, što je omogućavalo stabilne i niske cene, ali je stvorilo zavisnost. Kada je geopolitička situacija eskalirala, posledice su bile ozbiljne: inflacija je naglo porasla, posebno energetska, koja je u evrozoni 2022. godine dostigla 37 odsto“, navela je Lagard, prenosi ECB.

Prema njenim rečima, osim inflacije energetski šok je dugoročno narušio konkurentnost Evrope, a cene električne energije u EU i dalje su dva i po puta više nego u SAD, a gas čak četiri puta skuplji. Posledično, evropske firme smanjuju ulaganja u kapital i istraživanje, dok se industrija suočava sa rizikom deindustrijalizacije zbog nelojalne konkurencije iz zemalja s jeftinijom energijom.

„Evropski kontinent smanjuje zavisnost od ruskih izvora energije, a zapravo smanjuje industrijsku proizvodnju. Ukrajinska energetska infrastruktura je praktično uništena, a Ukrajina je bila jedna od najvećih izvoznika električne energije. Evropski proizvodi postaju nekonkurentni na tržištu“, ocenio je za Biznis.rs stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Iako je Lagard istakla da samo čista energija može da pomiri sva tri cilja energetske politike, navodeći kao pozitivan primer Norvešku, gde su obnovljivi izvori među najzastupljenijima na svetu, a cene električne energije za domaćinstva niže su od proseka EU, naš sagovornik smatra da je rešenje u upotrebi nuklearnih elektrana.

„Danska je uložila svoj penzioni fond u vetroparkove, pa proizvode 5,5 puta više električne energije nego što potroše, ali kada nema vetra nema ni struje. Danska u pojedinim periodima uvozi struju iz francuskih i belgijskih nuklearki, a viškove skladišti u drugim zemljama, uglavnom u Norveškoj koja ima reverzibilne elektrane, što se plaća. Tako da verujem da su nuklearne elektrane rešenje, jer one mogu da zamene ugalj i fosilna goriva„, rekao je Zdravković.

On podseća da je Nemačka devedesetih krenula da promoviše gašenje nuklearki, ali da se Francuska i dalje snabdeva strujom zahvaljujući nuklearnim elektranama. „Nemačka je imala najjeftiniju energiju u Evropi, a sada je u recesiji. Nemačka sada mora da ruši vetroparkove i da otvara termo-elektrane“, naveo je Zdravković.

Navodi i da je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel razumela značaj energetske bezbednosti, pa je zato pokrenula izgradnju termo elektrana i gasovoda „Severni tok“, ali budući da je Nemačka uvozila ugalj i gas iz Rusije, od države koja je bila izvoznik električne energije postala je uvoznik kada se odrekla ruskih energenata.

Predsednica ECB navela je da Evropa sada mora da smanji troškove energije kako bi očuvala industriju i rast, ali ne po cenu klimatskih ciljeva. Rastuće potrebe za strujom, posebno zbog razvoja veštačke inteligencije i data centara, čine energiju ključnim faktorom buduće produktivnosti.

„Jedini održiv put jeste prelazak na domaću čistu energiju. Evropska komisija procenjuje da će za taj proces biti potrebno oko 150 milijardi evra godišnje ulaganja, ali bi cifra mogla porasti zbog nestašice ključnih sirovina poput litijuma i nikla. Takođe, povremeni nedostatak vetra ili sunca izaziva volatilnost cena, dok ograničenja mreže dovode do gubitka proizvedene energije. Do 2040. godine EU bi mogla gubiti i do deset puta više energije nego danas zbog zastarele infrastrukture“, zaključila je Lagard.