Malo glasova može doneti veliku promenu u Bundestagu

Izbori za Bundestag u nedelju 23. februara su specifični ne samo zbog toga što su prevremeni i zbog kratke zimske kampanje, već i usled posebne političke situacije. Nekoliko dana pred glasanje neizvesnost je veća nego ikada, kaže istraživač javnog mnjenja Manfred Gilner (Manfred Güllner).

„Ne mogu da se setim da je nekada bilo ovoliko neizvesno i tesno pitanje ko uopšte može da formira vladajuću koaliciju“, rekao je osnivač instituta Forsa za DPA.

Moguće je da će se po prvi put dogoditi da za dvopartijsku koaliciju bez Alternative za Nemačku (AfD) neće biti dovoljno mandata.

Relativno malo glasova može doneti velike promene u budućem sazivu Bundestaga, objasnio je Gilner.

Iako su demohrišćani (CDU/CSU) sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom (Friedrich Merz) stabilno na prvom mestu u anketama sa oko 30 odsto podrške, iza njih slede nepromenjeno AfD sa 20 do 21 odsto, socijaldemokrate (SPD) kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) sa 15 do 16 odsto i Zeleni sa 13 do 14 odsto.

Međutim, situacija je neizvesnija za tri manje stranke. Levica (Die Linke) je u nedavnim anketama imala najmanje šest do sedam odsto i time prelazi cenzus od pet odsto. Savez Sara Vagenkneht (BSW) i liberali (FDP) osciliraju između četiri i pet odsto. U Bundestag sa pojedinačnim poslanicima može da uđe i Savez birača južne Šlezije, za koje prag od pet odsto ne važi.

Rezultati će odraziti kretanja unutar društva, objasnio je za DPA politikolog iz Drezdena Hans Forlender (Vorländer). Drugim rečima, ako tri manje stranke ostanu tik ispod praga od pet odsto, u ekstremnom slučaju gotovo 15 odsto glasača neće imati predstavnike u Bundestagu. S druge strane, „ako u parlament uđe mnogo stranaka, formiranje vlade postaje teško, pa bi mogla biti potrebna tročlana koalicija“, kaže Forlender.

„Ako od ove tri manje stranke u parlament uđe samo Levica, prema trenutnim anketama, bilo bi dovoljno za dvopartnersku koaliciju CDU/CSU i SPD“, naveo je osnivač Forse. Međutim, za crno-zelenu koaliciju, odnosno savez demohrišćana i liberala, bilo bi tesno.

Dodatnu neizvesnost unosi i novi izborni zakon, kojim se broj poslanika u Bundestagu smanjuje sa 736 na 630. Zbog toga su ukinuta i takozvana dodatna i kompenzaciona poslanička mesta.

Za razliku od dosadašnje prakse, pobednici u izbornim okruzima više ne dobijaju automatski direktan mandat, već se i rezultat stranke mora uklopiti u ukupnu raspodelu.

Nemački birači glasaju za pojedinačne poslanike i za stranke. Ipak, i dalje važi posebno pravilo da stranka koja osvoji tri direktna mandata ulazi u parlament u skladu s ukupnim udelom osvojenih glasova.

Ovaj put će možda da prođe mnogo sati nakon zatvaranja biračkih mesta pre nego što se tačno utvrdi ko je ušao u Bundestag.

U jednom pogledu, međutim, Gilner je siguran. Isključena je vlada socijaldemokrata, Zelenih i Levice.

BSW se nedvosmisleno distancira od koalicije sa demohrišćanima, SPD ili Zelenima. Levica pak vodi kampanju sa sloganom „svi žele da vladaju, mi želimo promene.“

Kod AfD je situacija obrnuta – nijedna druga stranka ne želi koaliciju s tom krajnje desničarskom partijom.

„Ovakva politička situacija stvara pritisak na stranke demokratskog centra da pronađu dogovor“, rekao je ekspert Forlender.

Posebna nije samo situacija u Nemačkoj, već i u međunarodnom kontekstu. S jedne strane, zbog kriza i ratova u Ukrajini, na Bliskom istoku i zbog politike SAD, toliko je otvorenih pitanja da birači s pravom gube pregled nad situacijom. S druge strane, međunarodni partneri u NATO i EU pomno prate kakvu će vladu Nemačka dobiti.

A tu su i komentari nemačkih izbora iz inostranstva. Tako je novi potpredsednik Amerike Džej Di Vens (J.D. Vance) nedavno indirektno kritikovao odbijanje saradnje umerenih stranaka sa AfD. Savetnik američkog predsednika Ilon Mask (Elon Musk) otvoreno podržava AfD. A u Moskvi je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe uputio prijateljske reči za AfD i BSW, stranku koja se protivi stacioniranju američkih raketa u Nemačkoj i isporukama oružja Ukrajini.