Materijalna vrednost zlatnih olimpijskih medalja 2.300 dolara

Sportisti koji će se ovog meseca popeti na pobedničko postolje na Zimskim olimpijskim igrama u Italiji primiće najskuplje medalje u istoriji olimpijskog pokreta, što je direktna posledica dramatičnog rasta cena zlata i srebra na globalnim finansijskim tržištima. Ovaj neočekivani skok vrednosti plemenitih metala pretvorio je olimpijska odličja ne samo u simbol sportskog trijumfa, već i u materijalno najvrednije nagrade koje su olimpijci ikada dobili.

Organizatori će dodeliti više od 700 medalja sportistima koji učestvuju u 116 disciplina i kategorija, uključujući alpsko skijanje, biatlon, hokej na ledu, umetničko klizanje, brzo klizanje, ski skokove i karling. Iako je za većinu sportista vrednost medalje pre svega simbolična, kao potvrda godina odricanja, treninga i ličnih žrtava, njihova tržišna vrednost sada je na istorijskom maksimumu, prenosi CNN.

Od Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine do danas, cena zlata na svetskim berzama porasla je za oko 107 procenata, dok je cena srebra zabeležila još dramatičniji rast od oko 200 odsto. Ovaj rast rezultat je kombinacije ekonomskih i geopolitičkih faktora.

Centralne banke širom sveta značajno su povećale kupovinu zlata kako bi diversifikovale svoje devizne rezerve i smanjile zavisnost od dolara, dok su investitori, suočeni sa političkom nestabilnošću, ratovima, trgovinskim tenzijama i rastućim javnim dugom, masovno ulagali u zlato kao tradicionalno sigurno utočište. Istovremeno, srebro je privuklo snažnu potražnju ne samo od investitora, već i iz industrijskog sektora, posebno zbog njegove upotrebe u tehnologijama energetske tranzicije.

Kao direktna posledica ovih kretanja, procenjuje se da zlatna olimpijska medalja danas ima materijalnu vrednost od oko 2.300 dolara, što je više nego dvostruko u odnosu na njenu vrednost pre samo dve godine. Srebrna medalja dostigla je vrednost od približno 1.400 dolara, odnosno tri puta više nego u prethodnom olimpijskom ciklusu. Bronzane medalje, iako znatno manje vredne, takođe imaju svoju cenu, ali ona iznosi svega oko 5,60 dolara, jer su izrađene od bakra.

Međutim, uprkos nazivu, zlatne medalje nisu izrađene od čistog zlata. Od ukupne težine od 506 grama, samo šest grama čini čisto zlato, dok je ostatak izrađen od srebra. Ova praksa datira još od ranog 20. veka. Poslednji put kada su olimpijske zlatne medalje bile izrađene od čistog zlata bilo je na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine. Tada su medalje bile znatno manje i lakše, pa su čak i po tadašnjim cenama zlata imale relativno skromnu vrednost. Preračunato u današnje cene i uzimajući u obzir inflaciju, njihova vrednost bi iznosila oko 530 dolara.

Današnje medalje izrađuju se od recikliranih metala, u skladu sa savremenim standardima održivosti i zaštite životne sredine. Za njihovu proizvodnju zadužena je italijanska državna kovnica novca i poligrafski institut, čime organizatori nastoje da spoje tradiciju, simboliku i savremene ekološke standarde.

Ipak, materijalna vrednost medalja predstavlja samo jedan deo njihove ukupne vrednosti. Kao istorijski i kolekcionarski predmeti, olimpijske medalje mogu dostići daleko veće cene na aukcijama. Kolekcionari su spremni da plate desetine hiljada dolara za medalje koje su povezane sa velikim sportskim imenima ili značajnim istorijskim trenucima. Tako je, na primer, zlatna medalja sa Olimpijskih igara 1912. godine prodata za 26.000 dolara, dok je bronzana medalja iz 1920. godine prodata za 875 dolara, uprkos gotovo beznačajnoj vrednosti metala od kojeg je izrađena.

Međutim, takvi slučajevi su retki, jer većina olimpijaca svoje medalje smatra najvažnijim ličnim dostignućem i simbolom vrhunca svoje karijere, pa ih čuvaju kao trajno svedočanstvo svog uspeha. Medalje predstavljaju ne samo sportsku nagradu, već i ličnu istoriju, nacionalni ponos i deo globalnog olimpijskog nasleđa.

Analitičari očekuju da bi vrednost olimpijskih medalja mogla nastaviti da raste i u budućnosti, ukoliko se nastavi trend visoke potražnje za plemenitim metalima. Geopolitičke tenzije, ekonomska neizvesnost, rast javnog duga i promena globalnih finansijskih tokova stvaraju uslove u kojima zlato i srebro ostaju izuzetno tražena imovina. U takvom okruženju, nije isključeno da će medalje na narednim olimpijskim igrama, uključujući Letnje igre u Los Anđelesu 2028. godine, imati još veću materijalnu vrednost nego što je to slučaj danas.

Na taj način, olimpijska medalja, koja je oduvek predstavljala vrhunac sportskog sna, danas postaje i simbol šire ekonomske stvarnosti sveta, u kojem se vrednost čak i najviših sportskih priznanja sve više prepliće sa globalnim finansijskim kretanjima. Zimske olimpijske igre koje su zvanično brendirane kao Milano Kortina 2026 počele su 6. i trajaće do 22. februara.