Moguća kriza evra posle izbora u Francuskoj, ali ne i propast evrozone

Šta će se desiti ako i u drugom krugu izbora u Francuskoj trijumfuju ekstremno desne ili ekstremno leve stranke? Stručnjaci upozoravaju na moguće posledice populističke ekonomske politike i eventualnu eroziju evra, piše Deutche Welle (DW) a prenosi N1.

Predizborna obećanja krajnje desnice i krajnje levice u Francuskoj imala su nešto zajedničko: veoma, veoma su skupa – bez obzira da li se radi o tome da se odlazak u penziju vrati na 60 godina, povećanju minimalne zarade ili paušalnom oslobađanju od poreza za osobe mlađe od 30 godina.

Obećani izborni pokloni ugrožavaju ionako praznu državnu kasu Francuske milijardama dodatnih izdataka. Gde će se naći novac za sve to? Ni krajnja desnica, ni krajnja levica u Francuskoj ne daju odgovor na to pitanje ni nakon prvog kruga parlamentarnih izbora.

Za nemačkog ekonomistu Fridriha Hajnemana, to je odraz „radikalizacije ekonomske politike“ francuskih ekstremnih partija.

„To su ekonomski programi koji su potpuno nerealni. To je kao nekakva nirvana, to nije današnja francuska ekonomija“, izjavio je za DW taj stručnjak za javne finansije Lajbnicovog centra za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).

Druga po veličini ekonomija Evropske unije već sada stenje pod „planinom“ duga koji iznosi oko 110 odstoBDP. Budžetski deficit je prošle godine iznosio 5,5 odsto privredne proizvodnje. Prema kriterijumima iz Mastrihta, dozvoljen je deficit od samo tri procenta i državni dug od maksimalno 60 odsto BDP.

A moglo bi da bude i gore: prema procenama, izborni pokloni francuske levice i desnice mogli bi da opterete francuski budžet dodatnom potrošnjom do 20 milijardi evra godišnje. Nekim stručnjaci smatraju da bi moglo da bude i skuplje.

Šta će Evropska unija da uradi ako neka desničarska ili levičarska vlada u Parizu jednostavno rizikuje i zanemari kriterijume iz Mastrihta?

„Za to jednostavno ne postoji nekakav plan B“, priznaje u intervjuu za DW Lorenco Kodonjo. On je nekada radio u italijanskom Ministarstvu finansija, a sada je makroekonomski savetnik za institucionalne investitore u Londonu i predavač na Londonskoj školi ekonomije LSE).

Čak i nakon novih izbora u Francuskoj, Kodonjo ipak ne vidi nijedan scenario po kojem će evrozona da propadne.

„Ali, vidim scenario u kojem sve evropske institucije završavaju u nekoj vrsti pat-pozicije, u kojoj u suštini više ništa ne funkcioniše. Tada bi sve bilo blokirano i više ne bi bilo političkih inicijativa“, kaže Kodonjo i upozorava da bi to moglo da bude problematično u situaciji kada se odvija trgovinski rat između SAD i Kine kao i dva otvorena sukoba u blizini granica EU.