Najbolji rezultati privatnog sektora evrozone u 15 meseci

Privatni sektor evrozone u avgustu je zabeležio najbrži rast u poslednjih 15 meseci, jer je industrijska proizvodnja izašla iz trogodišnje recesije uprkos sporazumu kojim su uvedene više carine na izvoz u SAD.

Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) koji sastavlja S&P Global porastao je na 51,1 sa 50,9 u julu, što je iznad granice od 50 koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije.

Dok su usluge blago oslabile, industrija je zabeležila neočekivan skok na 50,5 — prvi rast još od juna 2022. godine. Nemačka industrija takođe se približila kraju trogodišnjeg pada, piše Bloomberg.

Podaci pružaju dodatne dokaze o otpornosti evropske ekonomije na prepreke, od trgovinskih sporova do ratova, i podržavaju one zvaničnike Evropske centralne banke (ECB) koji smatraju da nema žurbe za daljim smanjenjem kamatnih stopa.

Predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagard) izjavila je da je američka carina od 15 odsto na većinu proizvoda iz Evropske unije, uvedena ovog meseca, nešto viša od nivoa koji je ECB predvideo u junskim projekcijama, ali i dalje „daleko ispod“ ozbiljnijeg scenarija koji je bio razmatran.

Ipak, sporazum sa administracijom Donalda Trampa (Donald Trump) mogao bi da ograniči poslovanje u narednim mesecima, budući da su porudžbine iz inostranstva za proizvođače evrozone drugi mesec zaredom u padu.

Ekonomisti procenjuju da će rast ostati prigušen, jer slaba spoljna tražnja i visoka neizvesnost koče širu ekspanziju.

Iako je privreda evrozone neočekivano ostvarila rast od 0,1 odsto u drugom kvartalu, to je znatno ispod prethodnih 0,6 odsto iz prvog kvartala, kada su tarife podstakle privremeno ubrzanje.

Inflacija se i dalje kreće oko cilja ECB od dva odsto, a očekuje se da će centralna banka u Frankfurtu zadržati ključnu depozitnu stopu na 2,0 procenta kada se sastane u septembru, produžavajući pauzu u ciklusu smanjenja kamata.