Najveći broj stečajeva u Evropskoj uniji u sektoru obrazovanja i društvenih delatnosti

Broj kompanija koje su u Evropskoj uniji proglasile stečaj u četvrtom kvartalu 2024. godine smanjen je za 0,7 odsto u poređenju sa trećim kvartom 2024.

Istovremeno, u istom periodu broj registracije preduzeća porastao je za 2,6 odsto u poređenju sa trećim kvartalom 2024. godine, pokazuje analiza Evropskog zavoda za statistiku (Eurostat).

Podaci pokazuju da je u četvrtom kvartalu 2024. godine u svim sektorima privrede povećan broj registracija preduzeća u odnosu na prethodni kvartal. Najveći porast broja registracija zabeležen je u saobraćaju i skladištenju (+5,7 odsto), industriji (+3,5 odsto) i sektoru informacija i komunikacija (+2,3 odsto). Najmanji rast je bio u sektoru građevinarstva (+0,9 odsto).

Stečajevi su se smanjili u većini sektora, ali su porasli u obrazovanju i društvenim aktivnostima, pa je tako u četvrtom kvartalu 2024. godine rastući trend zabeležen u samo dva sektora, u poređenju sa prethodnim kvartalom, i to u delu obrazovanja i društvene delatnosti (+17,7 odsto) i industriji (+1,6 odsto).

Sa druge strane, najveći pad broja stečajeva zabeležen je u sektoru informacija i komunikacija (-25,6 odsto), uslugama smeštaja i ishrane (-12,2 odsto) i transportu i skladištenju (-10,1 odsto).

Prosečno vreme trajanja stečaja u Srbiji duže od tri godine

Podsetimo, prema poslednjim dostupnim informacija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), prosečno trajanje stečajeva u Srbiji duže je od tri godine.

Kako pokazuju podaci iz januara, ukupno prosečno vreme trajanja aktivnih, obustavljenih i zaključenih stečajnih postupaka – kojih je ukupno 9.584 – je tri godine, dva meseca i 12 dana.

Prema Zakonu o stečaju, ovaj postupak sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom. Stečaj bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije, i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika i otvara se kada se utvrdi da postoji najmanje jedan stečajni razlog propisan zakonom kao što su: trajnija nesposobnost plaćanja, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost ili nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili ako potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja podrazumeva da stečajni dužnik verovatno neće moći da ispunjava svoje već postojeće novčane obaveze po dospeću. Razlog za proglašenje stečaja je i prezaduženost, tačnije kada je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.