Napuštanje konsenzusa i EU sa više brzina kao model za ekonomsku efikasnost

Evropska unija se suočava sa važnom promenom u načinu donošenja odluka, jer model u kojem svih 27 članica deluje potpuno jedinstveno više ne funkcioniše efikasno. Na vanrednom samitu lidera u Belgiji, predstavnici EU razmatrali su mogućnost da pojedine države ubuduće napreduju kroz manje grupe, ako ne postoji konsenzus svih članica.

Ovaj pristup označava značajan zaokret u odnosu na raniju praksu insistiranja na potpunom jedinstvu.

Ideju su podržale vodeće evropske zemlje, uključujući Francusku, Nemačku i Italiju, koje smatraju da EU mora brže reagovati na globalne izazove. Lideri su naglasili da Evropa gubi konkurentsku prednost zbog sporog donošenja odluka, birokratije i političkih neslaganja među članicama. U takvoj situaciji, fleksibilniji model saradnje mogao bi omogućiti brže sprovođenje reformi i ekonomskih inicijativa, prenosi Politico.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) poručio je da Evropa mora hitno da deluje kako bi podstakla ekonomski rast i očuvala svoju poziciju u svetu. On je naglasio da EU mora postati konkurentnija, posebno u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Kinu, koje agresivno razvijaju svoje ekonomije i industrije. Makron smatra da Evropa ne može sebi da priušti sporost i neodlučnost u trenutku velikih globalnih promena.

Sličan stav izneo je i nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) koji je ukazao na novu geopolitičku realnost. On je istakao da se Evropa suočava sa ozbiljnim izazovima, uključujući trgovinske sukobe, bezbednosne pretnje i rastuću ekonomsku konkurenciju. Prema njegovim rečima, EU može opstati kao globalna sila samo ako uspe da poveća svoju ekonomsku efikasnost i ubrza donošenje odluka.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen), najavila je ambiciozan plan reformi pod nazivom „Jedna Evropa, jedno tržište“.

Cilj ovog plana je smanjenje birokratije, olakšavanje poslovanja i mobilizacija investicija kako bi evropske kompanije mogle da rastu i konkurišu na globalnom tržištu. Plan predviđa konkretne ciljeve koji bi trebalo da budu ostvareni do kraja 2027. godine.

Jedna od ključnih mera biće stvaranje jedinstvenijeg tržišta kapitala, po uzoru na američki model, kako bi se olakšalo finansiranje evropskih kompanija i startapova. EU želi da podstakne korišćenje štednje građana za investicije u evropsku ekonomiju, umesto da kapital odlazi na druga tržišta. Takođe se razmatraju nove mere za olakšavanje osnivanja i razvoja kompanija širom EU.

Posebna pažnja posvećena je i pitanju visokih cena energije, koje predstavljaju ozbiljan teret za evropsku industriju.

Lideri su razgovarali o mogućim promenama postojećih energetskih pravila i mehanizama kako bi se smanjili troškovi za kompanije i povećala konkurentnost. Energetska kriza iz prethodnih godina pokazala je koliko su evropske ekonomije ranjive na spoljne šokove.

Još jedan važan element rasprave bila je potreba za sklapanjem novih trgovinskih sporazuma sa partnerima širom sveta. EU želi da smanji zavisnost od ograničenog broja trgovinskih partnera i obezbedi stabilnije lance snabdevanja. Ovo se smatra ključnim korakom za dugoročnu ekonomsku stabilnost i rast.

Takođe je razmatrana ideja davanja prednosti evropskim kompanijama u određenim strateškim sektorima, kao što su automobilska industrija, farmacija i tehnologija. Ovaj pristup bi trebalo da ojača evropsku industriju i smanji zavisnost od stranih proizvođača, posebno u ključnim oblastima od strateškog značaja.

Ipak, podele su i dalje vidljive.

Francuska i Nemačka imaju različite stavove o protekcionizmu i dubini jedinstvenog tržišta, a deo zemalja nije bio uključen ni u pripremne razgovore pre samita. Nemačka i Italija traže uzdržanost u donošenju novih propisa, dok EK smatra da su upravo nacionalna pravila često prepreka razvoju.

Uprkos razlikama među državama članicama, sastanak je pokazao novu spremnost za promene i brže delovanje. Evropski lideri sve više shvataju da tradicionalni model sporog i jednoglasnog odlučivanja može ugroziti budućnost EU. Zbog toga se razmatra fleksibilniji pristup koji bi omogućio Evropi da brže reaguje na globalne izazove i očuva svoju ekonomsku i političku snagu.

Pojam EU sa dve ili više brzina nije nov. Tehnički, ovaj koncept predstavlja jednu od ključnih karakteristika integracije Evropske unije još od 2003. godine. Model podrazumeva da pojedine države članice napreduju brže u određenim oblastima dublje integracije, kao što su evrozona, Šengen ili odbrambena saradnja, dok druge zemlje napreduju sporije ili odlučuju da ne učestvuju u tim procesima.

Zagovornici Evrope „u dve brzine“ (ili više brzina) smatraju da bi takav model omogućio državama članicama veću slobodu da formiraju saveze i sprovode zajedničke politike u situacijama kada nije moguće postići jednoglasan dogovor unutar EU.

Prema njihovom mišljenju, sa velikim brojem članica postizanje konsenzusa postaje sve teže i sporije, pa bi fleksibilniji pristup omogućio efikasnije odlučivanje i brže reagovanje na izazove.

S druge strane, kritičari upozoravaju da bi dopuštanje različitih nivoa integracije značilo napuštanje jednog od osnovnih principa EU, ostvarivanja ravnopravnosti kroz dublju integraciju svih članica. Oni strahuju da bi model „više brzina“ mogao dovesti ne samo do funkcionalne podele, već i do stvaranja dve odvojene Evrope unutar same EU, čime bi se produbile razlike među državama članicama.