Nastavak stagnacije industrijske aktivnosti u evrozoni

Najnoviji podaci o proizvodnji u evrozoni su pokazatelji da se ništa bitnije ne menja u tekućoj industrijskoj aktivnosti EU. Nemačka je kvartalima unazad predvodnik silaznog trenda i kočnica oporavka evropske ekonomije. Nivo proizvodnje u Nemačkoj je ubedljivo najgori u Evropskoj uniji, naveo je za Biznis.rs Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu, komentarišući podatke koji pokazuju da je industrijska aktivnost u evrozoni stagnirala u oktobru.

HCOB indeks menadžera nabavke (PMI) za prerađivačku industriju evrozone, koji sastavlja S&P Global, iznosio je tačno 50,0 u oktobru, u skladu sa preliminarnom procenom i blago više od septembarskih 49,8, što znači da se sektor nalazi tačno na granici između rasta i pada.

Proizvodnja je blago porasla osmi uzastopni mesec, ali bez vidljivog zamaha. Indeks proizvodnje iznosio je 51,0 u odnosu na 50,9 u septembru. Novi porudžbinski nalozi ostali su slabi, nisu ni rasli ni padali, nakon više od tri godine gotovo neprekidnog pada.

„Dakle, nemamo znakove oporavka i to će biti prisutno i u mesecima pred nama, možda i u srednjem roku. To svakako ne ide u prilog Srbiji i ne uliva optimizam da će sa strane evrozone, našeg najbitnijeg trgovinskog partnera i investicione destinacije, doći do preokreta i popravljanja situacije. U evrozoni se nastavlja ne samo stagnacija, nego i ublažena kontrakcija“, ocenjuje Ivan Nikolić.

Prema njegovim rečima, kratkoročne prognoze u nemačkom automobilskom sektoru su veoma pesimistične, a kriza se tek očekuje. Kako navodi, to postaje kamen o vratu nemačkoj industriji, a automobilska industrija čini između trećine i četvrtine ukupne dodate vrednosti nemačke industrije.

„Kada se posmatra udeo Nemačke u industriji evrozone, on je dominantan i zato i kažem da je Nemačka od predvodnika Evrope postala kočničar koji onemogućava oživljavanje evropske ekonomije. Pitanje je da li će gubici nemačke auto-industrije moći da se kompenzuju najavljenom vojnom proizvodnjom, čiju stimulaciju je najavila država“, ističe naš sagovornik.

Izvozni nalozi smanjili su se četvrti mesec zaredom, što je nastavilo da sputava ukupnu potražnju za evropskom robom. Pad zaposlenosti se blago ubrzao, produživši period smanjenja broja radnika u industriji na skoro dve i po godine.

Kompanije su nastavile da smanjuju broj zaposlenih, iako su rokovi isporuka dobavljača produženi najviše u poslednje tri godine.

„Imamo stagnaciju ili pad zaposlenosti. Kada uzmemo u obzir demografsku sliku, onda vidimo da su slabije plaćene poslove preuzeli migranti, dok Evropljani – a u ovom slučaju govorim o Nemcima – ostaju bez posla u sektorima veće dodate vrednosti. To je pokazatelj da postoji strukturni problem u evrozoni, da najobrazovaniji i potencijalni kreatori inovacija ubrzano napuštaju EU i sele se u SAD i Kinu„, napominje Ivan Nikolić.

U periodu niske inflacije Evropska centralna banka je prošle nedelje zadržala kamatne stope nepromenjene treći sastanak zaredom i nije davala naznake o budućim potezima. Istovremeno, poslovno poverenje u vezi sa narednih godinu dana opalo je drugi mesec zaredom, spustivši se ispod dugoročnog proseka, zbog uporne slabe potražnje i ekonomske neizvesnosti, navedeno je u izveštaju HCOB.

„Rekao bih da su evrozona i EU pošle rizičnim pravcem i trasirale strategiju razvoja na nerealnim osnovama, počev od tehnologija za koje nemaju inpute, kao što su energija i retki minerali. U segmentu visoke tehnologije evrozona je zavisna od Kine. Sektori koji je trebalo da budu perjanica evrozone zavise od inputa koji dolaze izvan nje. Jeftini energenti su izgubljeni, radne snage nema ili je skupa. Projekcija rasta veoma je neizvesna“, zaključio je Nikolić.

Rezultati koje je predstavio HCOB značajno su se razlikovali među zemljama. Grčka i Španija su zabeležile najbolja poboljšanja, sa PMI vrednostima od 53,5 i 52,1, dok su Nemačka i Francuska, dve najveće ekonomije evrozone i dalje u zoni pada, sa vrednostima od 49,6 i 48,8.