Neizvesni planovi za ekonomski oporavak Nemačke

Stranke koje pregovaraju o formiranju nove koalicione vlade u Nemačkoj postigle su dogovor u preliminarnim razgovorima, izjavio je tokom vikenda lider konzervativnog bloka Fridrih Merc (Friedrich Merz). Njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i sestrinska bavarska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) sada će započeti zvanične pregovore sa socijaldemokratama (SPD) odlazećeg kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) o formiranju vlade.

Merc, za koga se očekuje da će postati sledeći nemački kancelar, ranije je najavio planove za ekonomski oporavak Nemačke i jačanje njene vojske, posebno nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) uzdrmao transatlantske odnose, dovodeći u pitanje snagu NATO saveza. Budući kancelar posebno je naglasio da su obe strane svesne izazova pred sobom, uključujući međunarodnu situaciju, Trampove pretnje carinama na uvoz iz EU i pritisak na Ukrajinu da sklopi mirovni sporazum s Rusijom, prenosi Deutsche Welle.

Svetska ekonomija već je bila suočena sa posledicama intenziviranih geopolitičkih rivalstava, usporavanja u Kini i pogoršanjem negativnih efekata klimatskih promena, kada je januara ove godine novi američki predsednik pokrenuo dugo najavljivane korenite promene trgovinske politike SAD. Započevši proces nametanja takozvanih recipročnih carina američkim trgovinskim partnerima, odnosno šireći obim već od 2018. iniciranog trgovinskog rata, Tramp radikalno menja trgovinski režim koji je više od sedam decenija bio na snazi, ocenjuje ekonomista Goran Nikolić u analizi za martovski broj Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

On ističe da je potencijalno najopasniji efekat carinskog rata ekonomska fragmentacija svetske privrede, jer mere Vašingtona remete globalne lance snabdevanja, stvarajući neizvesnost za multinacionalne korporacije, koje se suočavaju sa višim carinama i izmenjenom regulativom. Sve ovo dovodi do povećanja troškova i za proizvođače i za potrošače. Posledični tehnološki decupling, odnosno pojava odvojenih tehnoloških ekosistema, jedan koji vode SAD i njihovi saveznici, a drugi Kina, preti da uguši globalnu saradnju i inovacije.

Tramp je dugo tvrdio da je njegov krajnji cilj da primora kompanije da otvore fabrike u SAD i na taj način izbegnu američke carine. Međutim, čak i preduzeća sa fabrikama na tlu SAD zavise od delova i sirovina iz celog sveta. Više od četvrtine američkog uvoza predstavljaju delovi, komponente i sirovine, a poskupljenje ove robe narušava konkurentnost američkih kompanija (indikativno je nedavno upozorenje menadžera Forda da bi carine prema Meksiku i Kanadi izazvale haos u njegovim lancima snabdevanja), naglašava Nikolić.

Koristeći globalni makroekonomski model, Svetska banka ukazuje da bi povećanje američkih carina za sve trgovinske partnere od 10 procentnih poena u 2025. moglo da uspori privredni rast za 0,3 odsto ove godine, ako američki trgovinski partneri uzvrate sopstvenim carinama. Kada su u pitanju zemlje u razvoju, njihov privredni rast će iznositi skromnih četiri odsto u 2025-26, što je za trećinu ispod proseka u prvoj deceniji ovog veka i za petinu niže nego što je bio prosečan rast u drugoj deceniji. Očekuje se da će globalna trgovina robom i uslugama porasti 3,1 odsto 2025-2026, što znači da će ostati ispod prepandemijskog trenda rasta, navodi Nikolić.

Dok je Tramp s vremena na vreme govorio protiv američkog trgovinskog deficita i zemalja koje vidi kao počinioce (države sa suficitom), on nije fokusiran samo na bilateralne trgovinske bilanse te zemlje, kao odlučujući pokretač za nametanje američkih carina. Naprotiv, njegove carine se opravdavaju kao sredstvo za jačanje domaće proizvodnje, za privlačenje stranih investicija, za eliminisanje nepovoljnih carinskih dispariteta, za rešavanje različitih pristupa oporezivanju, za vršenje pritiska za okončanje ratova, za krivično gonjenje određenih lica, za zaustavljanje priliva fentanila i migranata u zemlju, za podsticanje teritorijalnih pretenzija Vašingtona. Zajednička nit je da američke carine treba da obezbede polugu, dok je Amerika predstavljena kao oštećena strana, dodaje Goran Nikolić.

On kaže da za sada američki trgovinski partneri uglavnom rade nezavisno i testiraju da li se u direktnim odnosima sa Vašingtonom mogu naći bilo kakva ad-hoc bilateralna rešenja, istovremeno razmatrajući kako da steknu dodatnu ekonomsku sigurnost kroz stvaranje alternativnih trgovinskih aranžmana ili kroz samodovoljnost u određenim segmentima. Nikolić priželjkuje racionalno rešenje da se predstavnici kritične mase članica STO sastanu što je pre moguće ove godine i usvoje Kodeks ponašanja Svetskog trgovinskog sistema 2025, sa što većom većinom, a naravno, Vašington se može pridružiti u nekom budućem trenutku, kada budu pristao da ispune zahteve Kodeksa.

Nakon što je Tramp najavio carine na evropsku robu, Brisel je odmah saopštio da će se odlučno i odmah reagovati na neopravdane barijere slobodnoj i poštenoj trgovini. EU je već pripremila više spiskova američke robe na koje će se uvesti uzvratne carine.

Prema oceni Evropskog parlamenta (EP), ako bi SAD uvele carine na proizvode evropskih kompanija, ti proizvodi bi postali skuplji i manje bi se prodavali. Ako bi EU odgovorila uvođenjem carina na američke proizvode, oni bi poskupeli za evropske potrošače.

Američke carine svakako su jedan od najvećih izazova sa kojima bi se mogla suočiti buduća vlada u Nemačkoj. Njen model uspeha je zasnovan na izvozu, dok carine direktno pogađaju srž njene ekonomije, a to je automobilska industrija. Još pre vanrednih parlamentarnih izbora u februaru bilo je jasno da ko god bude formirao novu vladu imaće isti zadatak, jer je pritisak privrede veliki. Pokretanje nemačke ekonomije i povratak na put rasta je glavni zadatak budućeg nemačkog kancelara, isticali su analitičari, upozoravajući istovremeno da bi u interesu Srbije trebalo da bude da Nemačka što pre izađe iz ekonomske krize.

Nemačka je i dalje najznačajnije izvozno tržište Srbije i ima relativno učešće u ukupnom izvozu domaće robe od 14,5 procenata, a pored toga najveći je investitor u našoj zemlji. Mada je Evropska unija, sa učešćem od 58,3 odsto u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, zadržala poziciju dominantnog partnera, pojedinačno posmatrano na nivou zemalja došlo je do značajnih promena. Ukoliko se analizira uvoz u Srbiju, Kina je prošle godine po drugi put preuzela od Nemačke vodeću poziciju (prvi put je to bilo 2022. godine) i prošle godine izvezla u Srbiju robu u vrednosti od 5,11 milijardi evra. Posmatrano po učešću u ukupnom uvozu, relativno učešće Kine i Nemačke je oko 13,1 odsto u malu korist Kine, a dalje slede Italija (7,1 odsto), Turska (5,3 odsto) i Mađarska sa četiri odsto. Rusija više nije na listi pet zemalja iz kojih Srbija najviše uvozi, ocenjuje u analizi za MAT Sanja Filipović.

Ona ističe da su domaća preduzeća uspela da se uključe u lance snabdevanja nemačke industrije, a ono što može predstavljati problem u narednom periodu jeste deindustrijalizacija nemačke privrede i najava sveobuhvatnih američkih sankcija od 25 odsto Evropskoj uniji koje će sigurno negativno uticati na izvoz auto-industrije koji je do sada zajedno sa farmaceutskom industrijom najviše doprinosio suficitu koji je Nemačka imala u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD. Stoga pomenuti trendovi mogu indirektno uticati i na izvoz iz Srbije i poslovanje domaćih preduzeća koja su u međuvremenu ušla u lance snabdevanja autoindustrije.

Prema oceni EP, uvođenje američkih carina na proizvode iz drugih delova sveta moglo bi da izazove probleme i za EU. Države pogođene ovim merama mogle bi da preusmere svoje proizvode, koji bi zbog carina postali preskupi za prodaju u SAD, ka evropskom tržištu. To bi otežalo konkurenciju evropskim kompanijama. Pored toga, budući da je globalna ekonomija snažno povezana, ovakve mere bi mogle da poremete lanac snabdevanja mnogih evropskih preduzeća, čineći nabavku određenih proizvoda skupljom i težom. Neizvesnost u vezi sa carinama i njihovim posledicama mogla bi da izazove dodatnu nesigurnost kod kompanija, što bi ih navelo da odlože investicije. To bi dodatno usporilo ekonomski rast.

U Nemačkoj se koalicione vlade formiraju u dve faze, najpre se vode preliminarni razgovori, nakon čega slede formalni pregovori o koaliciji. Cilj je da se pregovori o formiranju vlade završe do Uskrsa. CDU/CSU i SPD su u žurbi da postignu preliminarni dogovor pre sledeće nedelje, kada planiraju da proguraju ukidanje nemačkih ograničenja na zaduživanje kroz parlament.

Ovo bi trebalo da podstakne rast najveće evropske ekonomije i omogući veće izdvajanje za vojsku. SPD je takođe obezbedio garancije za povećanje minimalne plate na 15 evra po satu, kao i stabilne penzije.