Nemačka vlada usvojila nacrt budžeta za 2025.

Nemačka vlada usvojila je nacrt budžeta za 2025. godinu i okvirni plan budžeta za 2026, koji predviđaju rekordna ulaganja u cilju podsticanja ekonomskog oporavka i znatno povećanje izdvajanja za odbranu uoči ključnog samita NATO.

Nakon što je najveća evropska ekonomija zabeležila pad u dve uzastopne godine, planirani budžeti predviđaju investicije od 115,7 milijardi evra u 2025. i 123,6 milijardi evra u 2026. godini, što je znatno više u poređenju sa 74,5 milijardi evra koliko je bilo u 2024. godini, prenosi Reuters.

Ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da Nemačka ovim budžetom pravi istorijski zaokret, posebno u oblasti vojne potrošnje, naglašavajući da su očekivanja NATO i njegovih članica od Nemačke s pravom visoka.

Planovi nove vlade desnog centra predstavljaju veliki politički rizik jer pokušavaju da odgovore na rastuću podršku desnici u zemlji, ali i da ojačaju evropsku stabilnost u svetlu mogućeg smanjenja američkog angažmana na kontinentu.

Prema budžetskim projekcijama, troškovi kamata na javni dug biće više nego udvostručeni, sa 30,2 milijarde evra u 2025. na 61,9 milijardi evra do 2029. godine. Do tada bi kamate činile više od deset odsto ukupnog budžeta, koji će iznositi 573,8 milijardi evra.

Očekivanje povećanog zaduživanja već se odrazilo na tržište obveznica. Prinosi na nemačke desetogodišnje i tridesetogodišnje državne obveznice porasli su, što ukazuje na oprez investitora. Ipak, Nemačka i dalje troši manji deo svog BDP-a na otplatu kamata u poređenju sa drugim velikim evropskim ekonomijama kao što su Francuska, Italija i Velika Britanija.

U srednjoročnim projekcijama predviđeno je da će Nemačka do 2029. godine povećati vojnu potrošnju na 3,5 odsto BDP-a, u odnosu na 2,1 odsto koliko je iznosilo u 2024. godini Taj rast biće finansiran kroz program zaduživanja od skoro 400 milijardi evra.

Ukupna vojna potrošnja porašće sa 95 milijardi evra u 2025. na 162 milijarde evra u 2029. Pistorijus je naglasio da je, za Nemačku kao najveću ekonomiju i najvećeg NATO partnera u Evropi, pitanje spoljne bezbednosti i vojne sposobnosti ponovo postalo apsolutni prioritet u vladinom delovanju.

Dvodnevni NATO samit, koji predstoji, treba da pokaže da je Alijansa jedinstvena i odlučna da ojača i modernizuje svoju odbranu kako bi odvratila bilo kakve napade. Ekonomski zamah koji Nemačka planira biće omogućen zahvaljujući posebnom infrastrukturnom fondu od 500 milijardi evra i izuzetku od pravila o zaduživanju kada je reč o vojnoj potrošnji, što je odobreno u martu.

Ministar finansija Lars Klingbeil izjavio je da se ovim budžetom i investicionim fondom pokreću promene koje su neophodne kako bi se obezbedila nova ekonomska snaga, modernizovala zemlja i omogućio bezbedan život u Nemačkoj u godinama koje dolaze.

Prema planu, Nemačka će od 2025. do 2029. pozajmiti ukupno 500 milijardi evra za potrebe redovnog budžeta, dok će dodatnih 270 milijardi evra biti obezbeđeno preko infrastrukturnog fonda. Kada se tome doda i odbrambeni fond koji je uspostavila prethodna vlada posle 2022. godine, ukupno zaduživanje u petogodišnjem periodu dostiže 847 milijardi evra.

Budući da je koalicija bivšeg kancelara Olafa Šolca propala u novembru, prethodna vlada nije uspela da na vreme usvoji budžet za 2025. godinu, pa Nemačka funkcioniše na osnovu privremenog budžeta od početka ove godine.

Očekuje se da će parlamentarni odbor za budžet finalizovati nacrt za 2025. u septembru, kada bi trebalo da bude i usvojen. Prvi nacrt budžeta za 2026. biće odobren 30. jula, raspravljen u parlamentu u septembru, a potom usvojen u donjem domu u novembru i u gornjem domu u decembru, u skladu sa uobičajenim rokovima.