Nemci sve više rade od kuće, nivo rada na daljinu raste

Nivo rada na daljinu u Nemačkoj vratio se na vrhunac iz doba pandemije, pri čemu je oko četvrtina zaposlenih u zemlji radila na daljinu 2025. godine, jer su globalna nestašica nafte i rastuće cene goriva podstakle više ljudi da rade od kuće, saopštio je u sredu nacionalni statistički zavod Destatis.

Oko 25 odsto radnika u Nemačkoj radilo je na daljinu prošle godine, u odnosu na 24 u 2024. i 23 odsto u 2023. godini, pokazali su podaci, prenela je Anadolu Agency.

Rastući pomak ka radu na daljinu signalizira trajnu transformaciju na tržištu rada u zemlji u poređenju sa normama pre pandemije, jer je samo 13 odsto nemačke radne snage radilo na daljinu 2019. godine.

Ukupan udeo radnika na daljinu vratio se na nivo iz 2021. godine, ali je intenzitet korišćenja rada od kuće smanjen, jer su podaci pokazali da je samo 24 odsto radnika na daljinu radilo u potpunosti od kuće, u odnosu na 40 odsto tokom vrhunca pandemije Covid-19 2021. godine.

Skoro polovina svih radnika na daljinu, ili 46 odsto njih tačnije, provodila je većinu svojih radnih dana u kancelariji, a ne kod kuće prošle godine.

Nivoi rada na daljinu varirali su u zavisnosti od sektora i veličine kompanija, pri čemu su sektori informacionih tehnologija (IT), poslovne administracije i menadžment konsaltinga prednjačili sa 74 odsto svoje radne snage koja radi od kuće barem povremeno, pokazali su podaci.

Rad na daljinu je ostao prilično ograničen u oblastima ugostiteljstva, uređenja pejzaža i maloprodaje, sa udelima od samo šest, sedam i deset odsto respektivno.

Podaci su pokazali da su radnici starosti 35 do 44 godine najviše voleli da rade od kuće, 30 odsto njih, što može odražavati potrebu za usklađivanjem posla i porodičnih obaveza, navodi se u izveštaju.

Nasuprot tome, zaposleni starosti 15 do 24 godine su imali najmanju verovatnoću da rade na daljinu, sa deset odsto, trend koji izveštaj pripisuje ranom stručnom obrazovanju.

Stopa rada na daljinu u Nemačkoj bila je nešto iznad proseka EU od 23 odsto u 2025. godini, dok je Holandija predvodila blok sa 52 odsto svoje radne snage koja radi od kuće ili na daljinu, a slede je Švedska sa 45 i Luksemburg sa 43 odsto.

Rumunija i Bugarska su zabeležile najniže stope rada na daljinu u EU, po četiri odsto, pokazuju podaci.