Ni doseljenici ne mogu više da reše problem nemačkog tržišta rada

U Nemačku je u protekloj deceniji prispelo mnogo izbeglica. To je vatreno pitanje u nacionalnoj politici, ali nacionalna Agencija za rad ukazuje da je taj priliv doprineo stabilnosti tržišta rada. Od juna 2014. do juna 2025. rast zaposlenosti u Nemačkoj uglavnom su nosili useljenici, saopštila je agencija.

Naime, 43 odsto novog zapošljavanja otpalo je na useljenike iz trećih država, dakle izvan Evropske unije, a među njima, otprilike trećinu čine iz osam zemalja iz kojih je stiglo najviše azilanata.

Bez useljenika, brojnost radno sposobnog stanovništva bi osetno pala, prenosi DPA.

U posmatranom periodu, broj nemačkih državljana u radnom veku pao je za 3,9 miliona. Istovremeno, broj stranaca u toj grupi je porastao za 3,4 miliona.

„To je bilo moguće zahvaljujući uspešnoj integraciji na tržištu rada. Izbeglice su značajno doprinele rastu zapošljavanja“, rekao je član upravnog odbora Agencije Danijel Tercenbah (Daniel Terzenbach).

Broj zaposlenih uz plaćanje punih doprinosa koji su u Nemačku stigli iz neke od osam država, a najviše iz Sirije i Avganistana, više se nego udvostručio u poslednjih pet godina.

„Napredak poslednjih godina ukazuje na dostupan potencijal i to moramo zajednički da iskoristimo“, rekao je Tercenbah, dodajući da to uključuje ulaganje u budućnost tržišta rada.

Međutim, samo useljavanje više ne može potpuno da reši demografske probleme tržišta rada.

Predsednica Agencije Andrea Nales (Andrea Nahles) upozorila je da će ove godine ljudski potencijal prvi put pasti za više od 40.000, a taj trend će se narednih godina samo zaoštravati, sa odlaskom mnogoljudne generacije bejbi bumera u penziju.