Nikolić: Situacija sa inflacijom u evrozoni još rovita

Evropska centralna banka verovatno neće ništa menjati dok se ne bude videlo da li je rast inflacije u septembru eksces ili preokret. Poslednji podaci pokazuju da stvari ne idu u poželjnom smeru po ECB. Godišnji rast inflacije je možda donekle neočekivan, ali očigledno je da je situacija još rovita i da borba sa inflacijom i dalje traje, rekao je za Biznis.rs Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Prema podacima Eurostata, ukupna inflacija u evrozoni iznosila je u septembru 2,2 odsto, što je blagi rast u odnosu na 2,0 odsto u avgustu i manje-više je u skladu sa očekivanjima tržišta. Glavni uzroci rasta su veće cene usluga i manji pad troškova energije nego u prethodnim mesecima.

Istovremeno, bazna inflacija (koja isključuje hranu i energente) ostala je stabilna na 2,3 procenta, što ukazuje na postojane pritiske u osnovi ekonomije.

„Ako govorimo o regionu, konkretno o Hrvatskoj, inflacija je bila još snažnija – 4,2 procenta. To je najviša međugodišnja inflacija od 2023. Tu ima raznih pritisaka i izazova u vezi sa ukidanjem subvencija za energente. Strahuje se da će u poslednjem tromesečju i u narednim mesecima biti još snažniji udar po tom osnovu“, naveo je Nikolić.

Ovaj blagi rast dolazi posle dužeg perioda tokom kojeg je ECB vodila restriktivnu monetarnu politiku kako bi obuzdala prekomernu inflaciju izazvanu pandemijom, poremećajima u lancima snabdevanja i energetskim šokovima zbog rata u Ukrajini. ECB je zadržala kamatne stope na dva procenta nakon oštrog ciklusa smanjenja i sada se suočava sa pitanjima da li će rast cena odložiti buduće poteze.

„ECB je krenula u popuštanje više vođena motivom da pruži zamah industriji i rastu BDP-a u evrozoni koji je slab, da bi se osnažio i ubrzao rast zahvaljujući monetarnim merama, ali to očigledno ne ide tako kako je zamišljeno. Veoma brzo ćemo imati neke povratne signale o eventualnom jačanju inflacije. Problem je rast BDP-a, a sada imamo i loše signale na tržištu rada, povišenu stopu nezaposlenosti, ali ne u meri da bi to bilo zabrinjavajuće“, ocenio je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, odražavanje na tržište rada je posledica depopulacije i hroničnog nedostatka radne snage, a postoji i rizik od otpuštanja u nekim sektorima koji su izloženi snažnoj konkurenciji, kao što su automobilska, farmaceutska i hemijska industrija.

Nikolić ističe da bi trebalo videti i efekat tarifa koje su usaglašene sa američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump).

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) naglasila je da je banka spremna da reaguje ako inflacija ponovo značajnije odstupi od cilja, ali trenutni podaci ohrabruju stav da dodatno povećanje kamatnih stopa nije potrebno. Većina kreatora politike smatra da bi dalji rast stopa mogao da bude kontraproduktivan, dok deo upozorava i na rizik od preterano niske inflacije u narednim godinama.

Ekonomisti ocenjuju da će usporavanje rasta plata, jači evro i povoljniji trendovi na globalnom tržištu doprineti daljem slabljenju inflacije. To potvrđuje i stav ECB da nije vreme ni za dodatna povećanja stopa, ali ni za njihovo smanjenje.

Sve u svemu, ECB ostaje pri opreznom, na podacima zasnovanom pristupu: posle niza povećanja kamata tokom prethodnih godina banka sada održava status kvo, prateći pažljivo kretanje cena i rizike iz globalnog okruženja.

„Nema ničega što bi ukazalo na skorašnji preokret na bolje. Političke krize su povratni efekat, odnosno refleksija lošeg stanja u privredi. Imamo problem sa Francuskom i Italijom. U Nemačkoj su proletos planovi o potrošnji za odbranu ulili dozu optimizma, kada je došla nova vlada i kada su ukinuti fiskalni limiti za zaduživanje. Ulaganja u odbranu su na duži rok, tako da to nije nešto što bi brzo i puno značilo za ekonomiju Nemačke. Još je nejasno šta će se podsticati, šta će se finansirati“, zaključio je Nikolić.

Stručne procene sugerišu da je ovo privremeno zadržavanje inflacije i da će se rast cena nastaviti da smiruje ka ciljanoj stopi od dva procenta. Projekcije predviđaju prosečnu inflaciju od 2,1 odsto u 2025. godini, zatim pad na 1,7 odsto u 2026. godini, a potom blagi rast na 1,9 odsto u 2027. godini.