Oporavak francuskog proizvodnog sektora

Francuski proizvodni sektor okončao je pad koji je trajao dve i po godine, nudeći tračak nade za drugu najveću ekonomiju evrozone dok se suočava sa novim talasom političkih previranja.

Indeks menadžera nabavke u industriji (PMI) kompanije S&P Global porastao je u avgustu na 50,4 sa 48,2 u julu, čime je po prvi put od januara 2023. prešao granicu od 50 koja razdvaja rast od kontrakcije.

Podaci iz istraživanja pokazali su rast u segmentima potrošačke i intermedijarne robe, uz neočekivani porast zaposlenosti.

Da bi se napredak održao, moraće da se prevaziđu prepreke koje prevazilaze nestabilnu vladu, uključujući više američke carine definisane nedavnim sporazumom između Evropske unije i američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), piše Bloomberg u svojoj analizi.

„Faza kontrakcije u francuskoj proizvodnji sada izgleda da je završena“, izjavio je u ponedeljak ekonomista Jonas Feldhusen iz Hamburg Commercial Bank. „Ipak, situacija ostaje krhka usled brojnih izazova kao što su carine i intenzivna međunarodna konkurencija.“

Industrija se izdvaja kao svetla tačka francuske ekonomije, koja inače pati od slabe domaće tražnje i slabih investicija. Najnoviji podaci o industrijskoj proizvodnji pokazali su u junu najveći rast u poslednjih pet godina, predvođen proizvodnjom transportne opreme usled popuštanja problema u lancima snabdevanja.

Mesečno istraživanje poslovnih lidera koje sprovodi Banque de France ukazuje da se relativna snaga nastavila, pošto su industrijske firme u julu prijavile „značajan porast“ aktivnosti i predvidele dalji rast u avgustu. Centralna banka takođe navodi bolje uslove snabdevanja u industriji, posebno u segmentu transportnih materijala i opreme.

Ipak, šira ekonomska perspektiva ostaje neizvesna, jer je vlada ponovo na ivici kolapsa zbog planova da se obuzda rastući javni dug. Izvršni direktori izrazili su zabrinutost da bi eventualna promena administracije u Parizu mogla povećati poresko opterećenje.

Korporativne investicije posrću otkako je predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) raspisao vanredne izbore u junu prošle godine. U najnovijem kvartalu za koji postoje podaci, pale su za 0,2 odsto.

Mere poslovnog i potrošačkog poverenja takođe su ostale ispod dugoročnih proseka još od vanrednog glasanja. Pošto postoji mogućnost da se aktuelni premijer Fransoa Bajru (Francois Bayrou) suoči sa izglasavanjem nepoverenja 8. septembra, opozicione partije pozivaju Makrona da raspiše nove izbore umesto da samo imenuje njegovu zamenu.