Počinje nova era evropskog novca – zeleno svetlo za digitalni evro

Na sastanku Evrogrupe održanom u Kopenhagenu 19. septembra 2025. godine, ministri finansija država evrozone zvanično su dali zeleno svetlo projektu digitalnog evra. Ovim potezom započet je istorijski proces koji će, po prvi put, građanima i privredi evrozone omogućiti pristup zajedničkoj digitalnoj valuti pod okriljem Evropske centralne banke, ocenjuje Katarina Stančić u oktobarskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Ona se u svom tekstu oslanja na članke i analize objavljene u septembarskom izdanju časopisa Finance & Development Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Predstojeći zakonodavni rad i konsultacije u Evropskom parlamentu usmereni su na usvajanje paketa direktiva koje će urediti sve aspekte funkcionisanja digitalnog evra – od tehničkog okvira, preko zaštite privatnosti, do njegove uloge u platnom sistemu. Za više od 350 miliona građana evrozone ovo je prvi konkretan signal da digitalni evro izlazi iz faze zamisli i ulazi u fazu realizacije.

“U vremenu sve brže digitalizacije novčanih tokova i finansijskih usluga, Evropska centralna banka (ECB) pokreće projekat digitalnog evra kao odgovor na duboke promene u načinu na koji ljudi plaćaju, štede i koriste novac. Ideja digitalnog evra nije ukidanjе fizičkog novca, već pružanjе digitalne alternative centralnobankarskog novca, dostupne svim građanima i firmama u evrozoni”, ističe Stančić.

Uvođenjem digitalnog evra centralna banka želi da spreči scenario u kojem elektronska plaćanja zavise isključivo od privatnih firmi, da sačuva ulogu „sidra stabilnosti“ u monetarnom sistemu i da obezbedi „javno rešenje“ koje bi bilo univerzalno, pouzdano i jeftinije.

“Digitalni evro je zamišljen kao javno, univerzalno i pouzdano rešenje. On bi bio direktna obaveza centralne banke u digitalnom obliku – poput digitalne gotovine – što bi građanima omogućilo siguran pristup novcu čak i u digitalnom dobu. Pri tome, digitalni evro neće biti konkurent bankama: korisnici će svoje novčanike otvarati preko postojećih banaka i platnih provajdera. Osim toga, digitalni evro bi povećao i otpornost platnog sistema. U slučaju pada bankarske mreže ili sajber-napada, ljudi bi i dalje mogli da koriste digitalni evro”, navodi se u analizi MAT-a.

Planira se i mogućnost plaćanja oflajn, bez internet konekcije, što bi bilo od ključne važnosti u vanrednim situacijama. Na kraju, digitalni evro ima i stratešku i političku dimenziju. Tržište digitalnih plaćanja unutar evrozone i dalje je fragmentisano i u velikoj meri zavisi od rešenja vanevropskih kompanija. Univerzalni evropski digitalni novac mogao bi da ujedini tržište, smanji troškove za privredu i ojača poziciju Evrope u odnosu na globalne finansijske i tehnološke aktere.

U centru transformacije – stejblkoini i tokenizacija

Priča o digitalnom evru ne može se razumeti izvan šireg globalnog konteksta, ukazuje autorka analize MAT-a. Dok Evropska centralna banka razvija sopstveno rešenje, privatne inicijative i nove tehnologije već menjaju pravila igre u svetskim finansijama.

“U centru ove transformacije nalaze se stejblkoini i tokenizacija – inovacije koje ubrzavaju protok kapitala i otvaraju nove mogućnosti, ali istovremeno nose ozbiljne rizike za monetarnu politiku i fiskalni suverenitet država”, objašnjava Stančić.

Stejblkoini su digitalni novčići, to jest vrsta kriptovalute čija je vrednost vezana za neku tradicionalnu valutu, najčešće za američki dolar. Oni funkcionišu preko blokčejn tehnologije, dok stabilnost kursa obezbeđuju realnom imovinom u pozadini, poput američkih državnih obveznica ili bankarskih depozita.

Za razliku od bitkoina, koji je ostao pretežno špekulativna investicija, stejblkoini se sve češće koriste i kao sredstvo plaćanja, naročito u zemljama pogođenim inflacijom, slabim bankarskim sistemima ili nedostatkom pristupa stranim valutama, poput Argentine, Turske ili Venecuele.

Najpoznatiji steblkoini su Tether (USDT) i USD Coin (USDC), koji su vezani za američki dolar i drže u rezervi imovinu poput američkih državnih obveznica.

Pored stejblkoina, sve veću pažnju privlači i tokenizacija – proces pretvaranja finansijske ili stvarne imovine, poput akcija, obveznica ili nekretnina, u digitalne tokene na specijalizovanim platformama. Kako ukazuje Stančić, ovaj proces obećava brže i transparentnije trgovanje, smanjenje troškova i manje posrednika, čime se finansijska tržišta mogu učiniti efikasnijim.

Istovremeno, tokenizacija otvara vrata i novim bezbednosnim rizicima, od sajber napada do prelivanja kapitala van domašaja nacionalne regulative, a potencijalno može ugroziti i globalnu finansijsku stabilnost ako različiti sistemi nastave da se razvijaju neusklađeno. Tokenizacija se već primenjuje na ETF fondove, nekretnine, pa čak i poljoprivrednu imovinu, što pokazuje njen prodor i u realni sektor.

Nov način upravljanja novcem, uz stare rizike

Iako je svetski finansijski sistem posle krize 2008. godine regulatorno ojačan, poslednja decenija donela je tehnološke promene koje su iz temelja preoblikovale način na koji se upravlja novcem, kreditima i likvidnošću.

“Pojavili su se novi akteri, transakcije su postale brže, u igru je ušla veštačka inteligencija – ali fundamentalni rizici nisu nestali, već su se samo preselili van tradicionalnog bankarskog sistema. Nekada su banke bile stubovi likvidnosti, a danas tu ulogu sve više preuzimaju nefinansijske institucije: investicioni fondovi, ETF-ovi, fintech kompanije i tehnološke platforme”, ocenjuje Stančić.

Ipak, prema njenom mišljenju, najveći rizik ne leži u samim tehnologijama, već u tome što pravila nisu evoluirala zajedno sa finansijama.

“U osnovi, imamo novi sistem, ali i dalje stare regulative, a to je recept za novu krizu. Uz sve to, javlja se i dodatna dilema: kako obezbediti da digitalni novac štiti privatnost građana, a da se istovremeno spreče zloupotrebe u kriminalne svrhe”, navodi se u analizi.