Pored regulative evropske potrošače štiti i veliko tržište  

Evropska unija drži do prava svojih potrošača, i to ne samo na papiru. Svakako je jedan od glavnih razloga za to činjenica da je u pitanju ogromno tržište na kome nema monopola, pa su i najveći tržišni igrači upućeni na to da više motre jedni na druge, kao i na sopstveni odnos prema kupcima.

Nadzorno telo Evropske unije za razrešavanje slučajeva loše prakse prema potrošačima – Mreža evropskih potrošačkih centara (The European Consumer Centres Network) – nudi rezidentima i građanima EU savete o pravima potrošača i pravnoj zaštiti kada kupuju proizvode i usluge ili putuju u druge članice EU, Norvešku ili Island. Pored toga, Evropska komisija kao krovna organizacija ima uspostavljen kol-centar za ovakve slučajeve, a mogu joj se poslati žalbe i putem pisma ili e-maila.

Mreža evropskih potrošačkih centara u 2022. godini reagovala je na 118.000 tužbi potrošača, no to je mali broj od ukupnog broja tužbi kada se saberu primedbe dostavljene mnogobrojnim udruženjima u svakoj pojedinačnoj državni članici. Primera radi, samo u poslednjih šest meseci prošle godine u Španiji i Italiji registrovano je oko 70.000 tužbi.

Veliki izveštaj Evropske komisije koji se odnosi na period 2006-2018. godine, procenjuje da je podneto oko 6,9 miliona tužbi u tom dvanaestogodišnjem opsegu, dok novijih podataka nema na raspolaganju, osim u zasebnim državama, ali pretpostavlja se da je došlo do rasta na godišnjem nivou.

Glasovite promene EU Direktive o nepoštenim poslovnim praksama i Direktive o pravima potrošača, koje će uticati i na ponašanje prema potrošačima u Srbiji, donele su nekoliko novina: kupci će moći legalno da servisiraju svoje proizvode izvan ovlašćenih servisa; “potrošni” delovi nekog proizvoda (rezervni delovi, punjači, itd.) moraju biti kompatibilni i sa proizvodima drugih proizvođača; stvoren je pravni prostor za kreiranje kolektivnih tužbi, što je prekretnica i u razvijenim privredama, kao što je recimo Nemačka; drugačije i jasnije se označavaju zeleni ili ekološki štetni proizvodi i stimuliše se njihova dugotrajnost.

Pored toga, za svaki proizvod koji se prodaje na tržištu EU prodavac-distributer ili kompanija proizvođač od sada moraju biti prijavljeni kao rezidenti EU.

Očekuje se da će ova poslednja promena naglavačke okrenuti tržište online naručivanja robe, i to posebno iz Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

“Online platforme sve više prodaju proizvode iz Kine i Amerike direktno potrošačima, što ponekad dovodi do toga da dobijaju proizvode koji su zapaljivi, štetni po zdravlje ili opasni za decu. Ne možete ići dovoljno daleko da sklonite nebezbedne proizvode sa tržišta i zaštitite potrošače“, ističe holandski ministar za ekonomska pitanja i klimu Miki Adrijansens (Micky Adriaansens).

Prema nalazima Evropske komisije, proizvodnja nove robe troši vredne resurse i kritične materijale, te emituje znatne količine gasova staklene bašte. “Odlaganje neispravne robe, iako se još uvek može popraviti, stvara 35 miliona tona otpada, 30 miliona tona rasipnih resursa i 261 milion tona emisija gasova staklene bašte u EU svake godine”, piše u izveštaju EK.

“Na ovaj način rešavamo i pitanje nelojalne konkurencije. To je dobro za holandske (i evropske) preduzetnike koji se pridržavaju sigurnosnih pravila za proizvode”, rekao je Adrijasens i dodao da države EU moraju iskoristiti mehanizme jedinstvenog tržišta.

Dakle, osim očiglednih bezbednosnih razloga, promenjene direktive EU pogodiće trgovce pre svega iz Kine. Ovo je u suštini deo evropskog “kontra-napada” prema ogromnom uvozu kineskih proizvoda, najčešće shvatanog kao nelojalnog jer nudi niže cene uz lošiji kvalitet.

“Transformacija kineske ekonomije u tržišnu trebalo bi da zahteva i obimne reforme na samom tržištu Kine, uz uspostavljanje kontrolnih mehanizama kvaliteta i konkurencije. Nažalost, izgledi da se to dogodi su u ovom trenutku mali, pa je najizvesnija politika uvođenja novih protekcionističkih mera”, piše belgijski think-tank Breugel.  

Što se tiče kolektivnih tužbi, na nivou čitave Evropske unije tokom 2021. godine bilo ih je ukupno 110, što je rast od 120 odsto u odnosu na 2018. godinu, prema izveštaju Evropske komisije.

Čak se i pravnici slažu da je to nedovoljan broj za toliko tržište koje broji više od pola milijarde potencijalnih kupaca. Izmene EU Direktive doprineće naglom rastu broja kolektivnih tužbi.

“Direktiva EU će zameniti postojeće nacionalne mehanizme i omogućiti potrošačima da se organizuju u grupe i da podnesu tužbe u okolnostima u kojima njihovi pojedinačni gubici možda ne izgledaju dovoljno značajni da bi se slučajevi pokrenuli, ali je zajednički gubitak dovoljno velik da opravda pokretanje pravnog postupka. Malo je verovatno da ćemo u Evropi videti nagli rast broja parnica ‘u američkom stilu’, ali svakako očekujemo rast broja kolektivnih tužbi”, piše u komentaru advokatske kancelarije Clyde&Co.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Domaći proizvođači moraće da se prilagode izmenama EU regulative o zaštiti potrošača