Postepena digitalizacija evropskih granica

Evropska unija napravila je prošle nedelje novi, ali pažljivo odmeren korak ka potpunoj digitalizaciji spoljnih granica Šengenskog prostora, proširujući primenu sistema Entry/Exit (EES) na veći broj aerodroma, luka i kopnenih prelaza. Iako je reč o tehničkom projektu, njegovi efekti su duboko institucionalni i ekonomski – EES predstavlja jednu od najambicioznijih reformi upravljanja kretanjem ljudi u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

U središtu ove faze nalazi se odluka Brisela da izbegne „veliki prasak“ i umesto toga sprovede postepenu tranziciju, koja bi trebalo da pripremi države članice, prevoznike i putnike za trenutak kada sistem postane obavezan 2026. godine.

Ta strategija, kako poručuju zvaničnici Evropske komisije i agencije EU-LISA,  treba da omogući stabilnost operacija i minimizovanje rizika od poremećaja na granicama, posebno u kontekstu rasta putničkog saobraćaja i političke osetljivosti pitanja migracija, navodi ETIAS.com.

Na nedavnom sastanku Savetodavne grupe za EES i ETIAS (The European Travel Information and Authorization System) održanom početkom decembra, predstavnici država članica, Fronteksa i relevantnih evropskih institucija analizirali su dosadašnji napredak i usaglašavali sledeće korake. Zaključak je bio da sistem funkcioniše u skladu s očekivanjima, ali je njegova puna primena moguća samo ako se državama ostavi dovoljno manevarskog prostora da prilagode tempo uvođenja sopstvenim administrativnim i infrastrukturnim kapacitetima.

U praksi, to znači da Evropa ulazi u period „mešovitog režima“. Na nekim graničnim prelazima pasoši se već zamenjuju digitalnim zapisima o ulasku i izlasku, uz biometrijsku registraciju putnika, dok se na drugima i dalje koriste klasični pečati.

Ovakva dvostruka logika nije greška sistema, već namerna prelazna faza koja omogućava graničnim službama da testiraju procedure, obučavaju osoblje i prilagođavaju tokove putnika bez pritiska potpune primene.

Ekonomska dimenzija ove reforme posebno dolazi do izražaja u ulozi prevoznika. Avio-kompanije, trajektni operateri i autobuski prevoznici biće prvi koji će osetiti promenu operativnog modela, jer će od 2026. preuzeti deo odgovornosti za proveru statusa putnika pre polaska. Time se deo kontrole granica praktično pomera unapred, sa šaltera granične policije na digitalne platforme prevoznika.

EU otvoreno poručuje da će se kašnjenja, troškovi i reputacioni rizici u budućnosti vezivati upravo za spremnost kompanija da se prilagode novim pravilima.

Paralelno sa primenom EES, ubrzava se i priprema sistema ETIAS, koji će uvesti obaveznu prethodnu autorizaciju putovanja za državljane zemalja izvan EU kojima ne treba viza. Iako je formalno reč o odvojenim projektima, u praksi oni čine jedinstvenu arhitekturu budućih evropskih granica, digitalnu, međusobno povezanu i snažno oslonjenu na razmenu podataka.

Testiranja ETIAS-a već su u toku, a evropske institucije sve otvorenije govore o upotrebi automatizovanih i AI alata kako bi se smanjilo administrativno opterećenje sistema.

Važno je, međutim, da Brisel ostavlja prostor za različite nacionalne pristupe. Neke zemlje su se odlučile za simultanu aktivaciju EES-a na svim spoljnim granicama, dok druge uvode sistem postepeno, najpre na aerodromima, zatim u lukama, pa tek onda na kopnenim prelazima. Ta fleksibilnost, kako ističe Komisija, nije znak fragmentacije, već priznanje realnosti u kojoj su kapaciteti i pritisci na granice drastično različiti od države do države.

U širem kontekstu, EES i ETIAS nisu samo tehnička modernizacija, već i politička poruka. Evropska unija pokušava da pokaže da je sposobna da istovremeno olakša legalna putovanja, poveća bezbednost i zadrži kontrolu nad spoljnim granicama, bez povratka na nacionalne barijere unutar Šengena. Uspeh ili neuspeh ove tranzicije biće test institucionalne kohezije EU, ali i njenog kapaciteta da složene digitalne projekte pretvori u funkcionalnu svakodnevicu.

Kako se približava 2026. godina, fokus će se pomerati sa planiranja na izvršenje. Pitanje više neće biti da li Evropa ima tehničko rešenje, već da li će različiti akteri, od graničnih policajaca do avio-kompanija i putnika, biti dovoljno pripremljeni da ga koriste bez zastoja. Upravo u toj sposobnosti da se velika reforma sprovede tiho i bez kriza leži pravi izazov evropskog projekta digitalnih granica.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Novogodišnja putovanja uz nova pravila – EES sistem donosi gužve i višesatna čekanja