Predloženo administrativno rasterećenje poljoprivrednika u EU

Evropska komisija predstavila je novi predlog Uredbe kojom se značajno pojednostavljuje sprovođenje Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP), s naglaskom na smanjenje administrativnih zahteva za poljoprivrednike i nacionalne institucije država članica EU.

Među ključnim novostima ističe se mogućnost brže i fleksibilnije dodele finansijske pomoći poljoprivrednicima pogođenima prirodnim nepogodama i katastrofama. Naime, članice EU više neće zavisiti isključivo od sredstava tzv. poljoprivredne rezerve i neće morati da prolaze kroz dugotrajnu proceduru odobrenja Evropske komisije za dodelu pomoći za sanaciju nastalih šteta, pojašnjavaju iz Ministarstva.

Novi predlog omogućava preusmeravanje dela sredstava iz nacionalnih budžeta za tu svrhu, rešenje koje su još 2023. predložile Hrvatska i Slovenija, a koje je nakon dugotrajnog pregovaranja, sada uvršteno u predlog izmene evropskog zakonodavnog okvira, piše SEEbiz.

“Ovo je važan korak prema administrativno efikasnijem zakonu. Posebno nas veseli što je Evropska komisija uvažila hrvatsku i slovenačku inicijativu za bržu i efikasniju pomoć našim poljoprivrednicima u kriznim situacijama“, izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva David Vlajčić.

Od ostalih odredbi sadržanih u predlogu, iz Ministarstva izdvajaju pojednostavljenje i smanjenje broja kontrola na terenu. Za ekološke proizvođače uvodi se mogućnost plaćanja po uslovnom grlu domaćih životinja odnosno po košnici, za male poljoprivrednike predlaže se nova intervencija za održanje i razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava s jednokratnom pomoći do najviše 50.000 evra, uvođenje fleksibilnijih pravila, poput povećanja dopuštenog limita za prenamenu trajnih pašnjaka u zemljišta za proizvodnju drugih poljoprivrednih kultura sa pet na 10 odsto.

Uz navedeno, za države članice EU koje su se odlučile za posebnu intervenciju direktnih plaćanja za male poljoprivrednike, uvodi se jednokratno godišnje plaćanje umesto plaćanja po hektaru poljoprivredne površine, koje Hrvatska do sada nije koristila.

Predlažu se izmene koje bi tu intervenciju učinile atraktivnijom, kao povećanje iznosa na 2.500 evra godišnje, bez obveze ispunjavanja pravila, uz mogućnost učestvovanja tih malih poljoprivrednika u eko-šemama.