Prelazak na SEPA sistem za banke nije trošak, već strateška investicija

Srbija je u maju postala članica jedinstvenog područja za plaćanje u evrima (SEPA), čime je napravljen značajan korak ka daljoj ekonomskoj integraciji sa Evropskom unijom. Tako se ostvarila najava guvernerke Narodne banke Srbije iz decembra prošle godine, da će građani i privreda dobiti nove mogućnosti u domenu prekograničnih plaćanja, prvenstveno benefite bržih i jeftinijih transakcija.

Banke koje migriraju na SEPA sistem prve će smanjiti dugoročne operativne troškove, zauzeti dominantan deo tržišta za evro transakcije, i svrstati se u digitalne provajdere usluga evropskog nivoa. Kratkoročni gubitak prihoda od provizija banke mogu nadoknaditi kroz efikasnost, nove prihode i povećani udeo na tržištu, što potvrđuju i brojna istraživanja Evropske centralne banke, kaže u razgovoru za Biznis.rs Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu.

On u intervjuu za naš časopis govori o benefitima koje ulazak Srbije u SEPA sistem donosi građanima i privredi, očekivanim uštedama i ekonomskoj integraciji regiona, kao i o potencijalnim izazovima na putu do početka primene u maju 2026. godine.

Šta ulazak Srbije u SEPA sistem donosi građanima, a šta privredi?

– Punopravno članstvo u Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) građanima omogućava brže, lakše i jeftinije transakcije za bezgotovinska plaćanja unutar teritorija trenutno 41 članice područja SEPA. Preduzeća će efikasnije poslovati smanjujući troškove prekograničnih transakcija uz povećanje transparentnosti. Ovaj konkretan iskorak Srbije u procesu finansijske i ekonomske konvergencije ka EU će nesumnjivo doprinetu ubrzanju privrednog rasta.

Najavljene su brže i jeftinije transakcije – na koji način će to biti vidljivo u praksi i kolike uštede se očekuju?

– Pridruživanje srpskih finansijskih institucija šemama plaćanja SEPA, prema kalendaru Evropskog platnog saveta, biće omogućeno od novembra 2025. dok je najraniji datum operativne spremnosti za pružaoce platnih usluga iz Srbije maj 2026. godine. Dakle, tada će se osetiti pun efekat prustupanja SEPA. Postoje brojne studije i izveštaji koji kvantifikuju uštede i ekonomske koristi koje proizilaze iz članstva u SEPA zoni.

Uštede izviru pre svega iz: nižih transakcionih troškova, smanjenog vremena obrade transakcija, te povećane transparentnosti i konkurencije u platnom prometu.

U pogledu nižih troškova, empirijske analize pokazuju da su se troškovi prekograničnih transakcija sa raspona od 1-2 odsto vrednosti transakcije višestruko redukovali, nekad i na ispod 0,1 odsto. Postoje zemlje gde su ovi troškovi bili još izraženiji, budući da su tu banke naplaćivale i dodatne naknade za konverziju valuta, međunarodne SWIFT transakcije i administrativne troškove, što je uvećavalo troškove transakcija na preko tri odsto vrednosti transakcija. Prekogranične transakcije koje su pre SEPA sistema trajale nekoliko dana (često tri do pet), smanjene su na jedan radni dan, dok je SEPA Instant ovogućio realizaciju transakcija u realnom vremenu.

S obzirom na to da su sada svi u okruženju – osim Bosne i Hercegovine – članovi SEPA, koliko će se to odraziti na ekonomsku integraciju regiona?

– Najpre bih želeo da razjasnimo neke terminološke nedoumice tog dinamičnog procesa integracije kroz koji prolaze zemlje iz okruženja. Jednostavno nije ispravno reći da su svi u okruženju, osim BiH, punopravni članovi SEPA. Na primer, Evropska komisija je usvojila odluku da Albanija i Crna Gora mogu ući u SEPA zonu. To je bio predugovor za formalni pristup, ali – konkretno za Albaniju – nije značilo i operativno članstvo, jer je ona tek u fazi tehničke evaluacije sistema. Iako Albanija aktivno radi na integraciji, nema SEPA status, a realističan rok za punopravno članstvo je tek kraj 2026. Severna Makedonija je najavila apoliciranje za SEPA do kraja ove godine, što znači da je realni rok za njen ulazak 2027-2028.

Dakle, što se tiče Zapadnog Balkana samo Srbija i Crna Gora u ovom trenutku imaju puni SEPA status. NBS uz istovremeni rad na tehničkom povezivanju platnih infrastruktura sa SEPA područjem sprovodi i aktivnosti koje se odnose na ostvarivanje bržeg i efikasnijeg platnog prometa sa zemljama regiona Zapadnog Balkana koje su na putu pristupanja EU i SEPA područja.

Početak primene se očekuje u maju 2026. Koji su potencijalni izazovi na tom putu?

– Uspešna integracija u SEPA područje zahteva primenu jedinstvenih pravila, praksi standarda i smernica za izvršavanje platnih transakcija, poput IBAN oznake za identifikaciju platnih računa i upotrebu ISO20022 standarda za razmenu finansijskih poruka. Za izvršavanje transakcija pružaoci platnih usluga su u obavezi da pristupe i poštuju pravila SEPA platnih šema.

Preduslov da domaće banke realizuju transakcije u evrima podrazumeva da poslovna banka na teritoriji Republike Srbije prihvati uslove odgovarajuće SEPA platne šeme za izvršavanje transakcija. Zato i sledi logično pitanje zašto bi komercijalne banke bile motivisane da pređu na SEPA sistem kada trenutno zarađuju veće provizije na evro transakcijama?

Ova dilema se može posmatrati iz više uglova. Prvo, trenutne veće provizije su kratkoročan fenomen – SEPA će vremenom svesti troškove na minimalni nivo. Drugo, regulatorni pritisak je ogroman: NBS i Evropska centralna banka striktno insistiraju na migraciji. Treće, banke gube korisnike ako ne omoguće jeftinije i brže transakcije koje SEPA nudi.

Banke će biti u prilici i da uvode nove digitalne proizvode poput SEPA instant plaćanja?

– Bitno je istaći da je Srbija u tom segmentu proaktivno pristupila izazovima uvođenja instant plaćanja još u oktobru 2018. kada je u regulativu implementirala zahtev kojim je obavezala pružaoce platnih usluga da pružaju instant transfer odobrenje. S obzirom da su IPS (instant platni sistem za mala plaćanja NBS) i TIPS platforma (sprovodi SCT Inst šemu plaćanja) tehnički kompatibilne pomenuto uparivanje u našem slučaju ne bi trebalo da bude problem.

Najzad, sama operativna efikasnost je bitna: standardizacija smanjuje interne troškove obrade transakcija. Iako će pojedinačne transakcije biti jeftinije, veći volumen će nadoknaditi gubitak marže. Otvaranje SEPA područja omogućava bankama pristup do više od 500 miliona klijenata, dok banke sa punom SEPA integracijom postaju partneri i za EU kompanije u Srbiji. Dakle, prelazak na SEPA za banke nije trošak, već strateška investicija.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs