Prema evropskom izveštaju o tržištu rada prisutan ogroman manjak radne snage u ključnim sektorima

Svake godine Evropska radna agencija pruža informacije o stanju na tržištu rada putem svojih izveštaja, koji se objavljuju u okviru EURES serije izveštaja.

Sedmo izdanje daje još živopisniju sliku zahvaljujući novim metodama koje omogućavaju sveobuhvatniji pregled onoga što se dešava, piše Blic.

Iako tržište rada sve bolje funkcioniše, a stope zaposlenosti su znatno više nego pre nekoliko godina, neravnoteže između ponude i potražnje i dalje postoje i vrlo verovatno će nastaviti da postoje. Zašto? U poslednjim godinama pojavili su se novi faktori koji uvode nove parametre: demografske promene (i starenje stanovništva), tehnološki napredak, zelene i digitalne tranzicije i neuspeh da se istakne atraktivnost određenih zanimanja, što sve doprinosi tome da ključni sektori ostanu „prazni“. S druge strane, za neka zanimanja postoji prekomerna ponuda.

Zanimanja u kojima se najviše primećuju manjkavosti uključuju zavarivače, zdravstvene radnike, kuvare i električare. Prekomerna ponuda najviše je prisutna u administrativnim i sličnim zanimanjima, koja su, ne slučajno, među onima koja su najviše pogođena uvođenjem veštačke inteligencije.

Najnoviji izveštaj naglašava vrste i karakteristike radnika u zanimanjima sa manjkom i viškovima. Rodna neravnoteža predstavlja problem. Žene čine samo 29 odsto radnika u zanimanjima sa manjkom, posebno u tradicionalnim muškim sektorima kao što su građevina i inženjering. S druge strane, broj žena u zanimanjima sa viškom – naročito u administrativnim pozicijama – dostiže 62 odsto.

Mladi ljudi su još jedna demografska grupa koja je pogođena. Njihova prisutnost u zanimanjima sa manjkom ostaje ograničena, što izaziva zabrinutost zbog toga šta će se desiti kada stariji radnici odu u penziju.

Nedostatak digitalnih veština, takođe, se označava kao problematičan, jer trenutno samo 5,6 odsto odraslih ljudi u Evropi ima osnovne digitalne veštine, a kamoli napredne veštine potrebne na današnjem tržištu rada.

Dok je prethodno izdanje izveštaja detaljno analiziralo manjak radne snage u građevinskom sektoru, ovo izdanje fokusira se na sektor transporta i skladištenja, koji se već duže vreme nalazi u krizi nedostatka radne snage. Konkretno, od pandemije, broj vozača kamiona ostao je nizak, dok je broj porudžbina kupaca rastao. Zašto se to dešava?

Kriza u sektoru najviše se objašnjava neuspehom da se regrutuju novi i mlađi radnici. Odlazak radnika u penziju znači da slobodna mesta ostaju prazna. Štaviše, radni uslovi u ovom sektoru se smatraju neatraktivnim: duži radni sati, socijalna izolacija i problemi sa bezbednošću teraju ljude da dvaput razmisle pre nego što se odluče za karijeru u transportu. Izveštaj je, takođe, otkrio probleme poput neprijavljenog rada i lažnog samozapošljavanja, koji dodatno narušavaju reputaciju sektora i njegovu budućnost.

Prema izveštaju, ključni korak u rešavanju problema manjka i viška radne snage je ulaganje u veštine, priprema ljudi, naročito za digitalnu revoluciju. Inicijative poput Unije veština poboljšavaju kvalitet obrazovanja i obuke i promovišu celoživotno učenje, čime se poboljšava zapošljivost ljudi.

Takođe, povećanje učešća u STEM obrazovanju (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) zatvoriće jaz između godina, polova i društvene nejednakosti u ovim disciplinama, otvarajući vrata za veći broj karijernih mogućnosti.