Prevladala potreba da se stimuliše rast u evrozoni

Odluka Evropske centralne banke (ECB) da snizi kamatne stope uprkos rastu inflacije u maju može delovati kontradiktorno, ali prevladala je potreba da se stimuliše ekonomski rast u evrozoni, naveo je za Biznis.rs docent Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Veljko Mijušković.

„Smanjenje kamatnih stopa može stimulisati ekonomski rast tako što će krediti postati jeftiniji, što može podstaći potrošnju i investicije. ECB može smatrati da je ekonomski rast prioritetniji cilj u ovom trenutku, čak i ako to znači privremeno povećanje inflacije“, ocenio je Mijušković.

ECB je u četvrtak odlučila da smanji tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena, odnosno 0,25 odsto, što je prvo smanjenje kamata od 2019. godine.

„Na osnovu ažurirane procene izgleda za inflaciju, dinamike bazne inflacije i snage transmisije monetarne politike, sada je prikladno ublažiti stepen restriktivnosti monetarne politike nakon devet meseci stabilnih kamatnih stopa”, navedeno je u saopštenju Upravnog saveta ECB.

Prema rečima našeg sagovornika, ECB može da proceni da je trenutni rast inflacije privremen i da će se rast cena uskoro stabilizovati na prihvatljivom nivou. Na primer, inflacija može biti uzrokovana prolaznim faktorima poput poremećaja u lancima snabdevanja ili fluktuacija cena energije.

Mijušković je naveo da niže kamatne stope mogu pomoći u osiguravanju stabilnosti finansijskog sistema, posebno u kontekstu visokih nivoa duga u nekim državama članicama evrozone.

Iako je još rano za preciznu procenu daljeg smera i brzine kojom će se kretati kamatne stope ECB, analitičari ne veruju da će na idućem sastanku u julu ECB ponovo doneti odluku o sniženju kamatnih stopa. Između ostalog i zbog toga što se očekuje da će američki Fed kasnije ovog meseca doneti još jednu odluku o nemenjanju kamatnih stopa.

„Što se tiče činjenice da je Evropska centralna banka smanjila kamatne stope pre Feda, kao i Kanada, to je posledica različite ekonomske situacije. ECB može da oceni da su uslovi u evrozoni, kao što su rast, nezaposlenost ili finansijska stabilnost, takvi da zahtevaju brže delovanje nego u drugim regionima“, kazao je Veljko Mijušković.

On navodi da su inflacija i ekonomski uslovi u SAD manje urgentni, dok ECB oseća potrebu da reaguje brže na specifične ekonomske pritiske u evrozoni.

„ECB može imati drugačiju strategiju ili pristup monetarnoj politici u odnosu na Federalne rezerve. Različiti centralni bankari mogu imati različite prioritete ili perspektive o tome kako najbolje podržati ekonomiju“, istakao je Mijušković.

Nakon odluke ECB, evro je ojačao na 1,0880 dolara. Prinosi na državne obveznice evrozone su porasli, a evropske akcije su smanjile dobitke na sesijama, uprkos tome što je indeks Euro Stoxx 600 dostigao rekordne vrednosti ranije tokom četvrtka.