Rast ekonomije evrozone za 0,4 odsto u trećem kvartalu

Ekonomija evrozone porasla je brže nego što se očekivalo u proteklom kvartalu, ali pretnje od visokih carina koje bi mogle uvedene u slučaju pobede Donalda Trampa (Donald Trump) na predsedničkim izborima, kao i eskalirajuće trgovinske tenzije s Kinom, utiču na neizvesnu prognozu.

Bruto domaći proizvod (BDP) u 20 zemalja koje koriste evro porastao je za 0,4 odsto u trećem kvartalu u poređenju s prethodnim kvartalom, nadmašivši očekivanja od 0,2 odsto. Ipak, industrija je bila u recesiji, a rast potrošnje domaćinstava je bio minimalan, pokazali su podaci Eurostata u sredu, prenosi Reuters.

U poređenju s istim kvartalom prethodne godine, godišnji rast evrozone iznosio je 0,9 odsto, što je ubrzanje u odnosu na 0,6 odsto tri meseca ranije. Evrozona je na putu da ostvari godišnji rast od jedan odsto ili nešto manje, što je ispod „potencijalne“ stope rasta koju ekonomisti smatraju prirodnom za evrozonu bez šokova ili podsticaja.

Najveće iznenađenje dolazi iz Nemačke, najveće ekonomije evrozone, koja je porasla za 0,2 odsto, uprkos prognozama recesije zbog problema u njenom velikom industrijskom sektoru. Iako su i Francuska i Španija pokazale neočekivanu otpornost, brojke potvrđuju da evrozona i dalje zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama, gde je godišnji rast za treći kvartal iznosio stabilnih tri odsto.

Donald Tramp je obećao uvođenje carina od 10 odsto na uvoz iz svih zemalja i 60 odsto na uvoz iz Kine, upozorivši da će Evropa „platiti veliku cenu“ ako on pobedi. Svaki novi carinski porez mogao bi pokrenuti odmazdu, povećati troškove i smanjiti globalnu trgovinu, što bi posebno pogodilo otvorenu ekonomiju poput evropske.

Evrozona je beležila rast blizu nule većinu poslednje dve godine zbog problema u industriji. Visoki energetski troškovi umanjili su marže, dok su promene u potrošnji automobila i slabost kineske ekonomije dodatno oslabili potražnju. Ovo je posebno pogodilo Nemačku, a mnogi zvaničnici smatraju da oporavak nije na vidiku ni u 2025. godini.

Šira ekonomija Evropske unije, koja uključuje zemlje izvan evrozone u istočnom delu bloka, porasla je za 0,3 odsto nakon prethodnog rasta od 0,2 procenta, dok je godišnji rast ubrzan sa 0,8 na 0,9 odsto.