U očekivanju novog smanjenja kamatnih stopa ECB

Rast plata u Nemačkoj brine ekonomiste

BankeEUU fokusu

14.8.2024 09:46 Autor: Vladimir Jokanović 1

Rast plata u Nemačkoj brine ekonomiste Rast plata u Nemačkoj brine ekonomiste
Plate u najvećoj ekonomiji evrozone, Nemačkoj, rastu najbržim tempom u ovom veku, što izaziva zabrinutost kod nekih ekonomista zbog očekivanog smanjenja kamatnih stopa Evropske... Rast plata u Nemačkoj brine ekonomiste

Plate u najvećoj ekonomiji evrozone, Nemačkoj, rastu najbržim tempom u ovom veku, što izaziva zabrinutost kod nekih ekonomista zbog očekivanog smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) sledećeg meseca.

Prema podacima koje je objavio WSI, sindikalni think-tank, dogovorene plate u Nemačkoj trebalo bi da porastu za 5,6 odsto u 2024. godini, na osnovu sporazuma postignutih između januara i juna. Ovaj rast plata, u realnim terminima, biće najbrži od kada je počelo vođenje evidencije 2000. godine, prenosi Financial Times.

Iako su ova povećanja plata znatno iznad cilja inflacije od dva odsto koji su postavili kreatori monetarne politike, ECB je već uračunala „povišen“ rast plata u svoje prognoze. Mirnoća ECB-a pred većim pritiskom plata dolazi iz uverenja da radnici još „nadoknađuju“ gubitak kupovne moći uzrokovan inflacijom. Čak i sa ovogodišnjim povećanjem plata od 5,6 odsto, samo polovina gubitaka nemačkih radnika između 2021. i 2023. godine je kompenzovana.

Predsednica ECB, Kristin Lagard (Christine Lagarde) navela je u junu primer dogovora o platama od 12 odsto za radnike u javnom sektoru u Nemačkoj, prvog u protekle tri godine. „Možete zamisliti da će dogovor koji se sklapa 2024. godine i koji pokriva izgubljenu kupovnu moć u 2021., 2022. i 2023. godini biti očigledno veoma značajan,“ rekla je Lagard.

Tržišta predviđaju više od 90 odsto šansi za još jedno smanjenje kamatnih stopa od 25 baznih poena u septembru, nakon što je u junu smanjena stopa na depozite sa četiri na 3,75 odsto. Poverenje kreatora politikae ojačano je povratkom fenomena nazvanog „pohlepna inflacija“, što znači da je kompanijama teže da prenesu dodatne troškove plata na svoje kupce.

Kreatori monetarne politike veruju da su kompanije koristile kombinaciju visokih ulaznih troškova i jake potražnje potrošača kako bi povećale cene i povećale profitne marže neposredno nakon pandemije. Sada, zbog stagnacije rasta, izgleda da će se profitne marže smanjiti. Nezaposlenost, međutim, ostaje niska, što znači da radnici mogu tražiti povećanje plata.

  • Boba321

    19.8.2024 #1 Author

    Pad pa rast, da li se moze ispratiti vise kolike su razmere ove inflacije

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.